НЕНАД И ЊЕГОВ СИН ОСТАЛИ НА ПОРОДИЧНОМ ИМАЊУ И БАВЕ СЕ ВИНОГРАДАРСТВОМ: Десет тона грожђа прве класе продали су ове године, род и квалитет - одлични, а цена солидна (ФОТО)
ТОПОЛА: Велики је број оних који у потрази за бољим животом и трбухом за крухом, напуштају своја огњишта на селу и одлазе у веће градове.
Али, ту су и они последњи Мохиканци који не одустају од пољоприреде и живе од свог рада, али и од онога што им је природа дала. А, природа је у селима око Тополе била и те како дарежљива па и не треба да чуди што овај крај називају српском Тосканом.
Ненад Глишић из тополског села Шуме остао је на селу и бави се пољопривредом баш као што су и његови родитељи читавог живота радили. У његовој пољопривредној производњи доминира винова лоза а овај искусан виноградар наглашава да је иза њих једна од тежих година када је ова култура у питању.
- Било је пуно кише у фазама када није требала, доста болести, винова лоза не воли доста кише. Ипак ми смо остварили пристојан род и квалитет, цена солидна, имали смо око 10 тона прве класе коју смо продавали по цени од 170 до 200 динара“, каже Ненад.
Како каже, није лако али не каје се што је остао на очевом прагу и што сваки дан проводи у пољу. С поносом истиче, да је његов млађи наследник остао са њим на селу и заједнички обрађују неколико хектара земље.
- Средња генерација се гаси, нису на селу, нема нас пуно, гасе се домаћинства, тешко ми падне када немам са ким да попричам и да се дружим, некада је све било другачије. Имам два сина, старији је завршио факултет и остао у граду а млађи је завршио средњу пољопривредну и остао је овде самном. Волимо пољопривреду, бавимо се воћарством, виноградарством и цвећарством и заједничким снагама ћемо одржавати имање и наставити да радимо пољопривреду“, истиче Ненад.
Он наглашава да се подижу нови засади воћа и да српски сељак види будућност на селу али да би се млади све више посветили пољопривреди потребно је предузети одређене мере.
- Наши домаћини доста лутају у пољопривредној производњи, сади се разно воће и није тешко засадити, али касније наступа проблем. Тржиште није сигурно, једне године је добра цена и тражи се одређено воће а следеће године је цена ниска и нико неће, због тога ниједна култура не доноси сигурну зараду и принуђени смо да сваштаримо да би поклопили губитак са друге стране. Држава треба још више да стане иза пољопривредника, да га заштити, да му помогне и онда ће бити лакше“, мишљења је Ненад.
РИНА