Највише се исплати улагати у боровнице, јабуке, јагоде, малине

Министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић и професор Зоран Кесеровић подсећају да се воћарство показало као добар модел повећања стандарда становништва и решавања економских, социјалних и демографских проблема.

Поред тога, воћарство је покренуло и друге гране привреде, а запошљава 10-20 пута више радне снаге и остварује далеко већи профит.

У структури извоза аграрних производа из Србије у 2018. години воће и поврће се налази на првом месту са 23 одсто.

Извоз воћа у 2018. години износио је око 618 милиона долара, 2017. око 680 милиона долара, 2016. око 625 милиона долара. Само од извоза јабуке Србија годишње зарађује више од 120 милиона долара, саопштено је из Кркобабићевог кабинета.

Свеже воће се у просеку извозило са ценом од 0,89 долара, а прерађено 1,82 долара, што, како се наводи да би се требало оријентисати на производе веће финалне вредности.

Министар је посебно нагласио да је шанса за већу зараду у развијању вишег степена прераде и удруживању у специјализоване воћарске задруге.

Чињеница да се Националном тиму за препород села Србије јавило на десетине повратника из иностранства заинтересованих да улажу у воћарство свог завичаја, јасно говори да су људи препознали ту грану пољопривреде као високопрофитабилну.

Консултујући струку, упућујемо их да улажу у најисплативије воћне културе, навео је Кркобабић.

Воћњаци у Србији заузимају око 183.602 ха, односно 4,8 одсто површине укупног пољопривредног земљишта, што је мало с обзиром на повољне климатске и земљишне услове за гајење воћака, а Кесеровић сматра да правац развоја воћарства у неразвијеним подручјима треба да се огледа у повећању површина под интензивним воћним засадима.

По профитабилности у Србији се издвајају боровница, јабука, јагода, малина и трешња, а перспективу имају и вишња, посебно сорте које имају крупан плод, али и кајсија, леска, орах и крушка, те друге врсте воћа попут шљиве, купине и брескве.