На запарложеној земљи ничу модерни воћњаци и виногради

БЕОГРАД: Давањем запарложеног државног пољопривредног земљишта у закуп доприноси се повећању пољопривредне производње, новим инвестицијама и новом запошљавању, каже в.д. директора Управе за пољопривредно земљиште Бранко Лакић.



Он за Танјуг објашњава да је у последње три године држава у закуп дала више од 5.000 хектара оваквог земљишта.



Према његовим речима инвеститори су на тој некада запарложеној земљи у највећем броју случајева уложили у подизање интензивних засада воћа или винове лозе, дакле у производњу која углавном доноси високе приходе.



Лакић наводи да за узимање у закуп овог земљиштва могу да конкуришу сви пољопривредници који имају регистровано пољопривредно газдинство.



Земљиште се у закуп издаје на основу јавног конкурса који оглашавају једнице локалне самоуправе за земљиште на својој територији, а процес издавања земљишта се сада обавља дигиталним путем.



"Заинтересовани пољопривредници су дужни да приложе потврду из регистра пољопривредних газдинстава коју издаје управа за трезор да су носиоци газдинства у активном статусу", објашњава Лакић.



Додаје да земљишту које се даје у закуп не сме бити оптерећено нерешеним имовинско-правним односима, нити сме бити предмет било каквих захтева за реституцију.



Што се тиче цене закупа, почетна цена је нула динара. Она и остане толика под условом да нико не понуди више, а у противном земљиште се издаје по највећој понуђеној цени.



Та почетна цена, према речима саговорника Танјуга, важи само за првих пет година, колики је и иначе рок да се земљиште стави у функцију, односно оспособи за пољопривредну производњу.



Након истека тог рока плаћа се друга цена, која зависи од површине земљишта које је узето у закуп.



"За површине мање од 10 хектара плаћа се закупнина која је за 10 одсто мања од просечне цене закупа у месту где се земља налази. Код површина до 50 хектара плаћа се 40 одсто просечне цене, а за површине веће од 50 ха, 60 одсто цене", објашњава Лакић.



Наводи да запарложеног земљишта има по целој Србији, али да се његова тачна поврсина не зна прецизно и да је држава у prеthodnе две године урадила доста да утврди какво је стање тог земљишта.



Он истиче да иако је ово земљиште сада у веома лошем стању и у старту захтева велику инвестицију да се оспособи за производњу, оно често има једну другу повољну страну.



Реч је о томе да су рецимо земљишта на којима су некада били воцњаци у својини друштвених предузећа или пољопривредних комбината, одлична за воћарску производњу.



То гарантује чињеница да су 50-их, 60-их година прошлог века, пре подизања засада рађене анализе које су потврђивале да је земљиште погодно за гајење одређених сорти воћа.