На легалном радном месту 44.300 сезонаца
Од успостављања поједностављене електронске процедуре, пријаве на пословима у пољопривреди, показују подаци портала sezonskiradnici.gov.rs, просечни сезонски радник у аграру је мушкарац између 18 и 30 година, из Новог Сада, који су у протекле две године најчешће радили за послодавце из тог града.
Иначе, током прве две године, путем портала или мобилне апликације, ангажовано је укупно 44.300 радника, за које су плаћени порези и доприноси у износу од 589 милиона динара. Више од 14.000 су млади од 18 до 30, а следе они од 46 до 60 година - 11.800, те радници стари од 31 и 45 година - 9.800.
Будући да је реформа у легалне токове увела више од 60 одсто сезонских радника у пољопривреди, Влада Србије је покренула проширење система и на послове у другим секторима, који имају јасан повремени или сезонски карактер, крајем прошле године формирала је радну групу, а нацрт новог закона очекује се ускоро.
- Циљ новог закона који ће уредити нове облике радног ангажовања је да се заштите и из сиве зоне преведу радници ангажовани по потреби, често и само неколико дана у месецу – каже директорка Одељења за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Јелена Бојовић. - Због кратког и напредвидивог периода ангажовања и врсте послова, њима се не нуди запослење по уговору о привременим и повременим пословима, на одређено или неодређено време и зато годинама не остварују никаква права. Тако, само у грађевинарству, има 50.000 непријављених и незаштићених радника.
Према њеним речима, нови систем би могао да помогне и у туризму и угоститељству - за легално ангажовање особља без сталног посла и ангажоавња краћег од 90 дана годишње... Исти је проблем је и код кућних послова, које велики број, углавном жена, годинама ради без пријаве, па се предлаже да нови систем обухвати и чување деце и старих, чишћење и одржавање домова.
Анализа прве године примене електронске пријаве радника у пољопривреди показала је да нови систем није утицао на смањивање права или промену статуса већ запослених радника и не представља замену за стандардне форме ангажовања. Број уговора о привременим и повременим пословима се задржао на годишњем просеку од 3.000 и закључивани су с радницима за које су послодавци унапред знали да ће им бити потребни на дужи период - у просеку три месеца. Пријава преко новог система коришћена је за ангажовање сезонаца, који су били потребни, у просеку, од 15 до 21 дана, и који би, да није овог система, радили непријављени и неосигурани.
Исти циљеви треба да се постигну и проширењем поједностављеног ангажовања на нове делатности. Потребно је прецизирати на које послове систем може да се примени. Осим тога, радник неће моћи да буде ангажован на повременим пословима дуже од 15 дана месечно у континуитету и неће моћи да ради као повремени радник дуже од 90 дана (у грађевинарству и туризму) или 120 дана (у осталим делатностима) у години, док ће послодавац моћи да ангажује повремене раднике највише 180 дана.
Као и у пољопривреди, и код нових делатности послодавац ће о условима рада информисати раднике и електронски, писаним путем, преко портала Пореске управе. НАЛЕД предлаже да радник приликом пријаве, у складу с ЕУ директивом 2019/1152, добије обавештење о договореним условима рада и да у сваком тренутку, као и порески органи и инспекције, има потпуни увид у свој профил у информационом систему. За дане рада, стиче се право на пензијско осигурање и осигурање у случају повреде на раду, а неће се губити право на социјалну помоћ или накнаду у случају незапослености, уколико су корисници социјале.
Д. Млађеновић