Млинарима домаће жито није доброг квалитета

Уредба је тек ступила на снагу па се за сада не зна колико би инопшенице могло ући у нашу земљу. Први показатељи говоре да млинари не жури с куповином, неки имају прелазне залихе, али напомињу да се нису довољно обезбедили до нове жетве, док други наводе да ће пшенице имати све док не сазри нови род. 

Компанија „Дон Дон”, највећа у пекарској индустрији код нас, годишње умеси 100.000 тона хлеба и дневно самеље 350 тона брашна, и за сада, по речима Синише Иванића, неће куповати пшеницу на инотржишту, али ће је потражити на тамо уколико на домаћем тржишту не нађу квалитетан род.

За сада имамо прелазне залихе, али не у довољним количинама да будемо безбрижни до нове жетве, навео је Иванић.

Тренутно гледамо, додао је наш саговорник, цене јер је у иностранству пшеница скупља него код нас, а  с друге стране, правимо рачун и колико ће нас стајати трошкови превоза.

Због тих трошкова реално је очекивати да жито купимо у Мађарској, која нам је најближа, с тим што је код Мађара цена пшенице различита по регионима, разврстана је по класама па свака има своју цену и тренутно је 23 динара килограм, вели Иванић.

Предраг Ђуровић из „Житоуније” каже да страна пшеница није ништа боља од домаће, већ да је наша још и јефтинија па, уколико се буде куповала ван земље, уз трошкове транспорта увозници могу проћи скупо, и такво трговање им се, сматра, може одразити на пословање компанија.

Директор Пословног удружења „Жита Србије” Вукосав Саковић  истакао је да не очекују значајни увоз пшенице због тога што је страна скупља од наше.

Уреба је донета на захтев млинарске и кондиторске индустирије, које су увоз тражиле да би се обезбедиле и не би дошле у ситуацију да прекидају производњу зато што на домаћем тржишту немају од кога да купе квалитетну пшеницу, казао је Саковић. Мишљења је да добре пшенице има, али да је наши ратари чувају и чекају цену, премда је килограм жита сада 20 динара, а током жетве био је 18.

У жетви смо добили два и по милиона тона пшнице и до сада извезли свега 155.000 тона и 76.700 тона брашна.

Саковић каже да су извозни резултати за сада лоши, али очекује да ће у наредном периоду трговање бити боље.

„Житоунија” има довољно пшенице и задовољна је квалитетом зрна па је неће куповати из увоза, казао је Ђуровић, додајући да је понуда на домаћем тржишту добра, али да цена житарице иде навише и сада се креће од 19,5 до 20 динара килофрам, па би они који је немају а треба им, морали да је купе већ сада.

По речима Ненада Манића из Аграрне коморе пољопривредних произвођача Србије, Уредба ће, несумњиво, спустити цену домаће пшенице, којом ратари нису били задовољни још током жетве. Међутим, Манић каже да ће уредба имати и добру страну јер би требало да код пољопривредника пробуди свест о томе да коначно почну да сеју декларисано семе, бирају сорте које дају добре приносе и у потпуности примењују агротехничке мере, односно да између квантитета и квалитета, изабру квалитет.

У овој жетви било је доста пшенице на граници између сточне хране  и за људску употребу, али колико год смо кукали на временске неприлике, квалитет је био лошији и због лошег семена, казао је Манић. 

З. Делић