Кромпира мање производимо, а највише увозимо из Немачке
БЕОГРАД: Од некадашњег значајног извозника кромпира на тржишта Румуније и Бугарске, са садашњом просечном производњом на 28.000 хектара и просечним приносом од 14 тона Србија је постала значајан увозник кромпира, најчесће из Немачке, Белгије и Холандије, подаци су Привредне коморе Србије.
Када су Румунија и Бугарска ушле у Европску унију изгубили смо та тржишта, каже секретар удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије Александар Богуновић и додаје да Србија и када је 2012. године успела да испуни стандарде да извезе више није имала количине, асортиман и цене.
Површине под кромпиром у Србији су за пар година са 41.000 хектара спале на 28.000 хектара, а са просечних 14 тона по хектару произведе се око 400.000 тона кромпира годишње.
Богуновић је рекао да је Србија земља која троши доста кромпира, па расте увоз који је прошле године достигао 30.000 тона и вредност од 7,5 милиона евра.
Проблем је што ми нисмо само изгубили тржишта за извоз, него нисмо добро испратили нове сорте нити примене нових агротехника, тако да су приноси код нас до 17 тона а у свету су сорте с приносом и до 70 тона по хектару, па је производња тамо јефтинија а количина кромпира увезеног у Србију већа, рекао је Богуновић.
Као највећег светског произвођача он наводи Кину, која произведе 89 милиона тона кромпира годишње, док цела ЕУ има производњу од око девет милиона тона, а Србија највише кромпира увози из Немачке, Белгије и Холандије.
