Котрљање равницом: Уз паприку „ајварушу” вишње и трешње највише обећавају

Саулић негује два хектара воћњака, у коме су млади засади око 1.000 стабала вишања и 200 стабала трешања и на око осам хектара узгаја црвену паприку „ајварушу“.

- Све то негујем уз подршку супруге Славице, помаже и син Лука. Спојили смо две врсте производње и некако излазимо на крај, јер мало профита има у воћартсву и повртарству. Паприку узгајамо дуже времена, а од пре пет године садњом вишања и трешања окушавамо се и у воћарству, али тек ове сезоне доспевају на пун род. Ако не буде мраза, година може да буде успешна - оптимиста је Саулић.

Послови су већ у пуном јеку, креће се у заснивање расада паприке под пластеницима, воћњак је орезан и опрскан бакром.

Поред воћарства и повртарства Марко Саулић Риле држи коње, који су му велики хоби. У штали држи три грла, али чека и да се број повећа јер је једна кобила ждребна. Заљубљеник је у касаче и касачке трке на хиподромима одраније, а када је зарадио паре од бербе шљива у Бајмоку, купио је коње и вели да је склопио визију, за коју верује да ће се остварити. Палома Јенки учествује на касачким тркама већ пет сезона, а узда се у потенцијал двогодца Лобела, потомка Фантастик Лобела, најбољег касача свих времена у Србији.

- Полако се захуктавамо, па ћемо видети како ће да буде. У повртарству је паприка профитабилна последњих година. У атару Таванкута је доста заступљена тако да се се у сезони произведе и испоручи и до 4.000 тона, све махом иде у извоз за Чешку и Словачку. Црвена паприка „ајваруша“ је сада хит, па се надамо да ће и ова година бити успешна и профитабилна, као prеthodnе. Имамо доброг откупљивача који преузима све што произведемо, на време и коректно плаћа - наглашава Саулић.

Када расад приспе, расађивање паприке је почетком маја, а берба креће крајем августа и потраје до краја октобра.

- Ако временски услови послуже и пружимо све паприци, како планирамо и како захтева, може да буде доброг профита. Купци желе квалитетне крупне плодове, што треба да прате и други параметри који се контолишу од стране прерађивача - констатује Саулић, који по хектару у просеку убере око 50 тона „ајваруше“...

Он напомиње да је прошла сезона била лошија, јер је било временских непогода, а потрефила се и магла у јулу, што је утицало да принос буде смањен, али ипак је убрано доста паприке. За килограм паприке постиже се цена од 35 до 45 динара, па када је добра година саговорник нашег листа уверава да се може зарадити четири до пет хиљада евра по хектару.

- Треба имати у виду да су у овој производњи огромна улагања, јер се паприка наводњава кап по кап, њиве се морају пођубрити стајњаком, усев треба прихрањивати и вештачким ђубривом, окопавати и неговати од корова. Улагање је велико, колико по хектару зарадиш, толико треба и улагати. Потреба има и за сезонском радном снагом коју обезбеђујемо из суседних села, мада је све теже и теже  - каже Саулић.

Пре него што је подигао засад вишања и трешања Риле је имао занимљиву епизоду у воћарству, када је пре седам година са колегом Белом Будановићем узео у закуп у атару Бајмока плантажу шљива од стотину хектара, која је била у поседу фирме чији је власник познати бизнисмен Петар Матијевић. Прве сезоне род је био слабији тако да су нешто мало зарадили, али 2015. шљиве су рекордно родиле. Готово сав род од око 2.200 тона отпремљен купцу из Завлаке код Крупња, који је све платио по договореној цени, а испорука је било и за Русију.

- Шљиве су родиле невероватно, гране су се савијале под теретом плодова, а дневно смо ангажовали око 700 берача из шире околине, које је довозило десет аутобуса и исплаћивали смо их сваки дан. Када је из воћњака отпремљен осми шлепер са шљивама, израчунали смо да је тај део рода покрива закуп и трошкове. Раширио сам руке и узвикнуо „Збогом сиромаштво!“. Тога се увек радо сећам и препричавам, јер смо на шљивама добро зарадили. Међутим, већ за идућу сезону тражили су знатно већи закуп за тај шљивик, па смо одустали, а шљиве после тога нису никада толико родиле - испричао је Риле.

Домаћин из Горњег Таванкута признаје да је у производњи вишања и трешања почетник, очекујући да ове сезоне засад донесе пун род. Садња и  прве три године су улагање, четврте године берба враћа улог, а Риле вели да је било нешто и зараде и очекује да овогодишња берба донесе праве ефекте, како рече, „ако бог да“.  

- Солидног рода је било лане, а и цена овог воћа је била солидна, јер се за извоз за Русију килограм конзумне вишње плаћао 150, а трешње 220 динара. То је задовољавајућа цена, која доноси зараду, па се само надамо да не буде мраза и да род вишње и трешње буде добар. Код овог воћа улагање је мање него у производњи јабука и другог воћа, јер се мање прскају. Вишње и трешње су воћке које обећавају - сматра Саулић.

На подручју МЗ Таванкут и околине пољопривредници су највише посвећени воћарству и повртарству, пошто имају лошије песковито земљиште, које обавезно изискује наводњавање и прихрану, тако да су улагања у производњу већа, али Риле каже да се ипак може зарадити.

Милорад Митровић