Има услова да све њиве буду засејане

Паори се ослањају на могућности својих газдинстава, подршку задруга у снабдевању минералним ђубривима, семенима и заштитним средствима, а такође и да за машине буде довољно нафте...  Утисак је да оне с којима смо због ванредног стања контактирали на даљину, не обесхрабрује опасност од корона вируса, а уверавају да не мањка и људске солидарности да они који су механизацијом опремљенији и млађи прискоче у помоћ старијима, да све њиве буду обрађене.

Живан Закић (67) из Идвора, као и житељи у осталим насељима са мање од 5.000 житеља и у светски познатом родном месту научника Михајла Пупина, није ограничен забраном изласка из куће, али напомиње да ипак већи део посла обавља син Јова који је у припреми за сетву поравнао све њиве, бацили су и вештак на пшеницу, а стигли су и да засаде кромпир на три фртаља ланца.

- Наручили смо расад лубеница из Ковиља, али не знамо како ће то све да буде. Тамо се три жене баве калемљењем лубеница на тикве. Братов син, који је ту кућа до куће узима 5.000 струкова, а ја узимам само 1.000 струкова да имам за прву туру, док ћу другу туру бостана сејати директно, уобичајено на једном хектару. Ваљда ће се до тада повући овај корона вирус, да на време посејемо бостан, да буде слатких лубеница и диња у идворском атару, као што смо и навикли - оптимиста је Жакић.

Јесенас су Закићи засадили белим луком четири ланца, док је под црним луком пола ланца, пшеница добро напредује на три ланца, а због плодореда највише површина је остало да се засеје кукурузом.

Пољопривредна газдинства се снабдевају вештаком, семенима и заштитним средствима у задругама. Јано Злох из Ковачице у четвртак је управо набавио вештак у ZZ “Бразда”, а уочи овог захлађења пропраћеног снегом, обавио је сетву шећерне репе на пет и по јутара, а кромпир је засађен на једном јутру.  

- Још само да отопли да репа и кромпир могу да никну. Обавио сам прво прихрањивање пшенице, изгледа доста добро, јер на време је посејана и погодовала јој је блага зима, а ових дана чека је и друга прихрана - сазнајемо од Злоха.

За Јано Злоха посета лањском Међународном пољопривредном сјаму у Новом Саду била је срећна, јер се нашао међу награђенима, добивши нову пнеуматску сејалицу којом ће први пут обављати пролећну сетву сунцокрета, кукуруза и соје.

- Сејалица је стигла још лане крајем маја, одмах по завршетку Новосадског сајма. Сетву ће сигурно бити лакше обавити, јер је машина нова. Стару сам продао, а пре неколико дана био сам у Новом Саду да купим потребне плоче за сунцокрет и соју, остало је још да се све планирано посеје, чим време дозволи - додаје Злох.

Prеthodnih дана због снега принудно се одмарало у газдинству Владимира Лазарова у Омољици, које се бави само ратарством.

- Углавном све послове смо обавили, јер је припремљено земљиште за сетву кукуруза, пшеница је прихрањена и прска се против корова, а за сада нема појаве болести, мада има појаве вирозе али све то је саставни део посла за нас ратаре - рапортира Владимир Лазаров. - Бавимо се само производњом пшенице и кукуруза. Под кукурузом ћемо засејати око 260 хектара чим време дозволи. Семе је стигло, репроматеријал смо такође обезбедили, тако да смо снабдевени и спремни за сетву. Мора мало да се подигне температура земљишта да би крнеули са сетвом кукуруза, а пре тога ако одлучимо прскаћемо пшеницу под којом је око 180 хектара.

Газдинство породице Лазаров је приликом посете јужном Банату недавно обилазио и министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

- Нисам стигао да обновим регистрацију газдинства, али колико знам сада због ванредног стања то и не треба. Још увек нисам добио новчану субвенцију, чија исплата је колико чујем почела. Разговор са министром Недимовићем био је пријатан и ако оствари оно што је од подстицајних мера најављено биће добро - напомиње Лазаров.

Лазаров додаје да су се овдашњи пољопривредници углавном добро организовали, те да ће и све обрадиве површине старачких домаћинстава бити обрађене.

Паори Црепаје ослоњени су на сопствене могућности и оно што им пружа више задруга, а Мирослав Грубанов, иначе и први човек Удружења пољопривредника “Паори Црепаје” каже да је остао веран оној старој ZZ “Црепаја”, констатујући да је добро док има свега што је неопходно за функционисање пољопривредних газдинстава. 

-  Задруга ће ми обезбедити вештачко ђубриво, узео сам семе и ако могу преко њих ћу узети и хемијске препарате, што је на одложено плаћање до јесење бербе до 1. новембра. Међутим, то је и раније било тако, тако да нема ту нешто екстра због ове ситуације и сасвим је нормално да Задруга у том послу зарачуна своју маржу. Има разних задруга, добрих, али и пљачкашких, а ова наша стара црепајачка је добра - уверава Грубанов.

Грубанов напомиње да је обавио прихрану јечма, да ће уколико време дозволи наставити са припремом земљишта за пролећну сетву, при чему ће почети од сетве соје и после наставити са кукурузом, а ове сезоне је из сетвене структуре изоставио сунцокрет.

- Засад је све под конторлом, јер ми паори и за време рата и за време бомбардовања увек смо успевали да урадимо послове, земља је била обрађена и род убран. Најважније је да има чиме да се све уради, да се обезбеди довољно нафте и ако је могуће да се мало смањи цена, поготово што је цена нафте у свету пала и 30 посто, а код нас на пумпама појефтинила свега три динара. Можда би ваљало размислити и о доношењу уредбе да се обезбеди повољније снабдевање нафром 30 литара по хектару обрадиве површине - сматра Грубанов.

У доношењу мера за сузбијање спречавања и ширења епидемије Грубанов сматра да је добро што је у селима људи до 70 година немају ограничења за кретање, имајући у виду да је старосна структура у пољопривредним домаћинствима неповољна.

- Сматрам да нема потребе да се пољопривредници, а и МУП, излажу непотребном администрирању за издавање одобрења и потврда о кретању у време полицијског часа, ако имају регистровано газдинство и потребу да обаве неопходне послове. Довољни би било да потврда о регистрованом пољопривредном газдинству важи као дозвола за кретање, ако треба да иду на њиву или повртари са робом на кванташку пијацу. Већина је узела потврде када је обнављала регистрацију газдинства, па зашто би се њима и бирократији наметао непотребан посао. Људи су ипак у страху због ванредног стања и никоме се из дворишта трактором не иде напоље тек тако, због провода, него што мора - предлаже Мирослав Грубанов.

 Текст и фото: Милорад Митровић (архивски снимци)