Цвећа извеземо за четири, а увеземо за 11 милона евра
БЕОГРАД: Индустрија цвећа у свету је грана од 200 милијарди долара, па иако и у Србији ова производња бележи раст, ипак се цвећа углавном сетимо пригодно - пред Дан жена - 8. март.
Секретар Удружења за пољопривредну производњу и прехрамбену индустрију ПКС Александар Богуновић за Танјуг каже да трговинска размена цвећа на светском нивоу прелази 200 милијарди долара са стопом раста и до 10 процената, док је наш резултат у размени са светом 15 милиона евра и бележи раст.
"Србија последњих година бележи и раст површина под цвећем, претпоставка је да те површине прелазе и 500 хектара, а поред тога на око 600 хектара постоји плантажно гајење цвећа", рекао је Богуновић.
У структури размене са светом Србија извезе за четири милиона евра, а увезе за 11 милиона евра.
У српском извозу више од 40 процената је резано цвећа, следе украсно биље, а извозимо и садни материјал. Највише нашег цвећа стигне у земаља Европске уније.
Најзначајни спољнотрговински партнер код цвећа за Србију је Холандија од које највише и увозимо, а српско цвеће стиже и у Пољску, Немачку, Словенију и Руску федерацију.
"Највише садног материјала увозимо за лале, нарцисе, зумбуле и орхидеје, од резаног цвећа највише увозимо руже па орхидеје, хризантеме и љиљане", каже Богуновић и додаје да највише извозимо резано цвеће, пре свега руже.
Произвођача цвећа у Србији највише је на простору западно од Београда, на северу Војводине, а расадничарске производње је највише око Крушевца и Трстеника.
Уочи 8. марта на пијаци цвећа у Крњачи цвеће продаје и Иван Ђорђевић, чија фирма "Расадник цвећа Ђорђевић" већ три деценије ради у селу Вучић код Раче Крагујевачцке.
"За 8. март је специфична производња јер се ради само неке врсте биљака које су лепе као поклон и могу да се чувају у соби зато што је кратак рок", каже он и додаје да је та производња врло захтевна и ризична. Од понуде издваја цикламе, примове, зумбуле, папучице и наводи да је рачуница његове породице у производњи цвећа "да се има за неки нормалан живот".
"Доста се ради, доста се улаже, кошта и грејање, мора током целе године да се посвети пажња, а зараде за неки нормалан живот буде", рекао је он.
На питање да ли би Србија могла више цвећа да производи, одговара да производња прати тражњу, па ако је већа има и више произвођача.
"Мада је у последње време број произвођача почео да се смањује, нису сви баш задовољни", каже Ђорђевић.
Портпарол Градских пијаца Београда Јелена Николић наводи да је уочи 8. марта уобичајено богата понуда цвећа на 30 пијаца у главном граду и посебно истиче специјализовану пијацу цвећа у Крњачи
"Закупци се посебно припреме за празник јер је цвеће најчешћи поклон којим се женама исказује пажња, поштовање и љубав, а тржни центар Крњача је највећа пијаца цвећа у Београду", каже она.
Додаје да сваки цвет има неку своју симболику, не само по броју него и по врсти цвета, а какав ће одабир бити зависи од афинитета особе која поклања и афинитета особе којој је намењен.
"На пијацу цвећа свраћају грађани љубитељи пијачне куповине али и цвећари који ужурбано купују на велико - а сви због повољнијих цена", рекла је Николић.
За суботу и недељу Градске пијаце Београд организовале су по први пут и посебан караван поклона - занатских и пригодних производа и то на пијацама Палилула, Ђерам, Калинић и у Блоку 44.