Цена сунцокрета паорима прави губитке

У пролећној сетви те уљарице посејане су на по 220.000 хектара.  Пољопривредници из Баната, где је сунцокрета посејано највише у односу на друге делове покрајине, нису задовољни приносима, који су испод три тоне и крећу се око две и по тоне.

Генерално, земљорадницима не одговара ни коначна откупна цена коју је понудио највећи домаћи откупљивач „Викторија група” – 29,5 динара килограм, по којој ће, нема сумње, и друге уљаре плаћати нови род.

Ни изблиза неће бити сунцокрета као лане, каже Јован Његован из Пољопривредног удружења „Панчевачки ратари”.

Високе дневне температуре „сушаре на отвореном”, додаје, спржиле су сунцокрет на њивама.

На ораницама где је влажност зрна била 30, за свега неколико дана је спала на између шест и осам, и то је преполовило род, каже наш саговорник.

Он додаје да је нови стандард за влажност зрна 9, што ратарима још више квари рачун.

Негован подсећа на то да је лане сунцокрет коштао у жетви 30 динара, а када је пожњевен, килограм је био динар скупљи. Овогодишњи род требало би, по његовом мишљењу, да кошта најмање 40 динара.

Откупна цена од 29,5 динара представља уцену, с којом нећемо моћи да подмиримо ни половину директних трошкова производње, и то уљаре знају, као што знају и да нови род морамо предати јер домаћи ратари немају капацитете за лагеровање зрна, каже Негован. 

Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин сматра да су пољопривредници у незавидном положају баш због тога што немају где да чувају сунцокрет.

Нема системског решења које би било прихватљиво и за произвођаче и за трговце, каже Галетин, сматрајући да те две стране треба да се уочи сетве договоре о цени коштања.

Према његовим речима, договор двеју страна у ланцу производње потребан је и ради даље сетве те уљарице јер у супротном неће бити сунцокрета на њивама.

Кукуруза смо овог пролећа посејали на 970.000 хектара, а 2018. имали смо га на 900.000 хектара. Лањски принос био је осам тона по хектару. У овогодишњој берби очекује се добар род.

Спекулације су да ће нови кукуруз коштати 13,5 динара килограм, док паори кажу да по њиховом рачуну килограм треба да кошта 24 динара.

На залихама у свету је 270 милиона тона кукуруза, каже Галетин, и додаје да је тај вишак најмањи у протеклих пет година.

Он каже да, иако кукуруз на почетку бербе буде 13,5 динара, током године сигурно ће бити скупљи, па ратари немају разлога за бригу.

Он подсећа на то да је 2012. године килограм сунцокрета био чак 56 динара, што је те године уљарима било скупо па су тада они били незадовољни. Али се већ наредних година та цена полако спуштала.

Колико ће стајати соја, чија жетва предстоји, не зна се поуздано, осим што постоје спекулације о томе да ће бити динар јефтинија него лане – 35 динара. Пољопривредницима ни та цена није прихватљива јер имају рачун да би килограм зрна соје требало да кошта најмање од 45 динара па навише.

Лањске соје немамо много на залихама, каже Галетин, и додаје да ратари не треба да тргују сојом одмах после жетве већ да чекају.

Соју, наглашава, наши ратари имају услове да чувају и нека прате берзанска кретања и род продају када им цена буде одговарала. Спекулације о томе да ће килограм новог зрана соје бити 35 динара помало су неочекивана. Жетва соје не следи само код нас већ и у свету па ће од светске цене соје зависити и домаћа те је ратарима најбоље да чекају, наводи наш саговорник.

З. Делић