БИЋЕ И ЗА ШТРУДЛУ На банатским пољима ЖЕТВА МАКА завршена раније него иначе! Паори поручују: Важно да род НИЈЕ ПОДБАЦИО

Док су ратари из околине Зрењанина задовољни приносом и откупном ценом на велико, узгајивачи ове уљарице и лековите биљке из јужнобанатске општине Ковачица, који већином раде за извоз у ЕУ, ове године не могу да се похвале ни једним ни другим параметром.

Лидер у производњи мака у Банату, Иван Штевин из Српске Црње, који је, уз кукуруз, пшеницу и остале ратарске културе, мак јесенас посејао на 20 хектара, каже да је принос у границама вишегодишњег просека. Креће се од 800 до хиљаду килограма по хектару. И откупна цена на домаћем тржишту је, каже, задовољавајућа - два евра по килограму.

Памтим и родније године, када сам по приносу био један од водећих у Војводини. Сада је најважније да род није подбацио. Колико знам, и код других породица из Српске Црње, које се баве овом производњом, род је у границама просека, што је довољно да ми као произвођачи не губимо елан и енергију за наредна лета и наставак традиције гајења мака на плодној банатској равници, каже Штевин, који у родном селу мак сади још од 1972, када је његов отац донео семе из Мађарске, а он касније наставио породичну традицију и за пет деценија постао један од највећих узгајивача.

Снабдевају посластичарнице

Уз карактеристичну банатску штрудлу и насуво са маком, ова уљарица се користи и за прављење колача и сладоледа, па ратари из Српске Црње директно снабдевају бројне елитне ресторане, кафиће и посластичарнице у Београду и Новом Саду. Осим у кондиторској индустрији, мак има примену и у фармацији, јер се из његових чаура екстрахују алкалоиди, морфијум, кодеин, папаверин...

Ситуација у јужном Банату је потпуно другачија. Сушна јесен и топао октобар допринели су да око 30 одсто семена мака пропадне, док су јаки ветрови и кише у мају додатно дотукли ову културу.

Није како смо очекивали. Клима је одрадила своје. Скинули смо свега око 700 килограма по хектару, што је чак 30 посто мање од просека. Не можемо да се надамо ни доброј цени, јер се она у Словачкој, где као полупроизвод продајемо сав принос, креће од 1,6 до 1,7 евра по килограму. То је довољно само да покријемо трошкове производње. А лане је цена била од 2 до 2,2 евра, каже Мишо Хромчик из села Падина, чија се породица узгајањем мака бави од давнина, а извозом од 2019. године.

У Падини, у којој живе припадници словачке националне мањине, маком је посејано близу 200 хектара ораница. Већина ратара га, попут породице Хромчик која има 30 хектара, узгаја искључиво по ЕУ стандардима, који су много строжи од домаћих. Сав принос досад су продавали познатом купцу из Словачке, који им је обезбеђивао и семе и репроматеријал. Сада, међутим, морају да вагају где ће и када продати свој род.

Дневник/Новости