Бели лук добар посао за породицу и за цело село
Да је за бизнис најважнија идеја, показала је и прича Миклоша Михока из Врбице у општини Чока, који је, разаматрајући чиме би се могао бавити, одлучио да сеје пролећни бели лук и тако се у послу прикључи мештанима
Мештани су основали Удружење „Врбички пролећни бели лук” и заштитили га ознаком географског порекла.Михок има 31 годину, завршио је гимназију и седам-осам година је радио у Новом Саду, а онда се пре две године вратио из града кући, регистровао газдинство и кренуо у посао .
За сада сеје пролећни бели лук на непуном хектару, али планира да лук заузме и веће површине. Има своју њиву, а семе полако скупља јер он и други повртари у месту сеју аутентичну сорту, Врбички пролећни бели лук, који је доспео у Врбицу из Макова у Мађарској пре три века. Сеје се у јануару, чим се снег отопи и мраз поспути, а вади у јуну. Ароматичан је, љући и може да стоји дуже од јесењег.
– Планирам догодине да лук посејем на хектар и по јер ћу за ту површину имати свог семена – каже, и појашњава да лук од овогодишњег рода не продаје сав, већ га складишти и скупља ченове за нове, веће површине.
Каже да бели лук није захтевна биљка, да добро успева у северном Банату, али да се на једној њиви сеје две године а трећу годину се земља одмара, а сетва планира на другој површини.
– То може бити проблем за неке повртаре ако немају доста своје земље – прича Михок, и каже да се бели лук сеје ручно, окопава и вади такође. – Нема механизације, премда се трудимо да пронађемо машину. Ове године под белим луком је имао 0,8 хектара и добио више од 1,3 тоне, али година није била родна, у време цветања било је кишно, док је прошла била сушна.
Буде око 35 тона
Од 120 кућа у селу, у око 40 домаћинстава је пролећни бели лук извор прихода.
– Годишње се извади око 35 тона белог лука – каже председница Удружења „Врбички пролећни бели лук” Марија Фехер, али истиче да, нажалост, нису организовани у погледу пласмана, већ, као и већина произвођача, зависе од накупаца, који знају за њихову производњу и долазе редовно. – Требало би да имамо задругу, али нико се не прихвата да организује оснивање јер то захтева и трошкове.
Успели су, истиче, да 2016. године бели лук заштите ознаком географског порекла и на томе стали.
– Немам разрађену продају већ преко интернета тргујем помало. Од продаје на велико није велика зарада. Килограм белог лука кошта 360 динара па плетем венце тешке више од килограма, за које тражим 1.000 динара па ту онда има неке зараде – наводи Михок, додајући да је зарада најбоља када се бели лук преради, ситно самеље и направи паста, или меље крупније и помеша са зачинима. – Још испробавамо рецепте с којим зачинима да га помешамо. За сада то радимо с першуном и сољу.
Михок каже да није ове године прошао на конкурсу за подстицаје Покрајинског секретаријата за пољопривреду. Тражио је новац за пакерицу и за точилицу, па ће, каже, конкурисати поново.
З. Делић
