Обвезница за реституцију касне, стари власници хоће имовину

По­ре­ска упра­ва је вред­ност имо­ви­не ко­ја ста­рим  вла­сни­ци­ма или њи­хо­вим на­след­ни­ци­ма не мо­же би­ти вра­ће­на у на­ту­рал­ном об­ли­ку про­це­ни­ла на 13,6 ми­ли­јар­ди евра. За обе­ште­ће­ње је За­ко­ном пред­ви­ђен из­нос од две ми­ли­јар­де, а по­је­ди­нач­ни из­нос обе­ште­ће­ња ста­рим вла­сни­ци­ма не мо­же пре­ћи 500.000 евра. Обе­ште­ће­ње за од­у­зе­ту имо­ви­ну вр­ши се у ви­ду др­жав­них об­ве­зни­ца Ср­би­је и у нов­цу за ис­пла­ту акон­та­ци­је обе­ште­ће­ња. Об­ве­зни­це ко­је би гра­ђа­ни до­би­ја­ли до­спе­ва­ју у ро­ку од 12 го­ди­на и ис­пла­ћу­ју се у го­ди­шњим ра­та­ма по­чев од 15. де­цем­бра ове го­ди­не.

Се­ку­лић на­гла­ша­ва да је удео обе­ште­ће­ња у од­но­су на уку­пан број зах­те­ва за вра­ћа­ње од­у­зе­те имо­ви­не ре­ла­тив­но ма­ли и, по про­це­на­ма Аген­ци­је, из­но­си од 25 до 30 од­сто од укуп­ног бро­ја под­не­тих зах­те­ва.

– Да­љим од­ла­га­њем по­чет­ка ис­пла­те до­шли би­смо до ри­зи­ка да це­ло­ку­пан из­нос обе­ште­ће­ња од две ми­ли­јар­де евра тре­ба ис­пла­ти­ти у ро­ку од се­дам-осам го­ди­на, што би пред­ста­вља­ло ве­ли­ки удар на buyеt за те го­ди­не. У слу­ча­ју да др­жа­ва ни­шта не ура­ди по пи­та­њу обе­ште­ће­ња, отво­рио би се пут не­бро­је­ним суд­ским по­ступ­ци­ма, што би сва­ка­ко у бу­дућ­но­сти пред­ста­вља­ло још ве­ћи тро­шак за buyеt Ср­би­је – оце­нио је Се­ку­лић.

Уве­сти суп­сти­ту­ци­ју у За­кон

– Кроз из­ме­ну по­сто­је­ћег За­ко­на о ре­сти­ту­ци­ју ве­ли­ки део на­ве­де­ног про­бле­ма мо­же би­ти ре­шен – на­гла­ша­ва Ан­тић, до­да­ју­ћи да се суп­сти­ту­ци­ја мо­ра и фор­мал­но уве­сти као на­чин вра­ћа­ња оно­га што је по мно­гим не­ка­да­шњим за­ко­ни­ма од­у­зе­то. – Суп­сти­ту­ци­ја да­нас по­сто­ји код ко­ма­си­ра­ног по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта и не­ма раз­ло­га да се не про­ши­ри и на дру­гу од­у­зе­ту имо­ви­ну. Тре­ба је и фор­мал­но и прав­но уве­сти у за­кон­ску мо­гућ­ност. Обе­ште­ће­ње пу­тем об­ве­зни­ца је не­ка­да мо­гло „пи­ти во­ду” да је би­ло при­хо­да од при­ва­ти­за­и­ци­је и кон­вер­зи­ја кроз по­сто­ја­ње buyеt­skog фон­да за ре­сти­ту­ци­ју ко­ји је уста­но­вљен 2002. го­ди­не. По­што он по­сто­ји са­мо но­ми­нал­но јер при­хо­да од при­ва­ти­за­ци­је и кон­вер­зи­је у ње­му не­ма, да гра­ђа­ни са­ми се­би ис­пла­ћу­ју обе­ште­ће­ње и да се по­ве­ћа­ва јав­ни дуг др­жа­ве за­и­ста ни­је при­хва­тљи­во – из­ри­чит је Ан­тић.      

Пред­сед­ник Мре­же за ре­сти­ту­ци­ју Ми­ле Ан­тић ка­же за „Днев­ник” да не­ма раз­ло­га за страх да ће ста­ри вла­сни­ци од­у­зе­те имо­ви­не или њи­хо­ви на­сле­ди­ци по­кре­та­ти би­ло ка­кав по­сут­пак ка­да је реч о обе­ште­ће­њу у об­ва­зни­ца­ма јер њих то не за­ни­ма по­што сма­тра­ју да се имо­ви­на мо­ра вра­ти­ти на­ту­рал­но.

– Нас, као и прет­ход­них го­ди­на, обе­ште­ће­ње у об­ве­зни­ца­ма не за­ни­ма и твр­дим да чла­но­ви Мре­же за ре­сти­ту­ци­ју не­ће ула­га­ти ни­ка­кве ту­жбе због не­у­твр­ђи­ва­ња ко­о­е­фи­ци­јен­та за ис­пла­ту пу­тем об­ве­зни­ца – твр­ди Ан­тић. – Пр­вен­стве­но нас за­ни­ма огром­на не­по­пи­са­на др­жав­на имо­ви­на, а ту су пре све­га све вр­сте др­жав­ног зе­мљи­шта, и при­ме­на За­ко­на о ре­сти­ту­ци­ју у оном де­лу где је он при­ме­њив уз по­сто­ја­ње во­ље над­ле­жних др­жав­них ор­га­на. По­ка­за­ло се и до­ка­за­ло, ка­да се за­кон­ски про­пис при­ме­њи­вао ка­ко тре­ба, да су ре­ше­ња до­бра и одр­жи­ва и да се на­ту­рал­на ре­сти­ту­ци­ја мо­же спро­ве­сти на оп­шту ко­рист, ка­ко гра­ђа­на, та­ко и ло­кал­них са­мо­у­пра­ва. На­ту­рал­на ре­си­ту­ту­ци­ја је­сте мо­гу­ћа и не­ма сми­сла из­ми­шља­ти би­ло шта и пра­ви­ти но­ви тро­шак гра­ђа­ни­ма ове др­жа­ве. Суп­сти­ту­ци­јом је мо­гу­ће вра­ти­ти све вр­сте зе­мљи­шта и ту не­ма ди­ле­ме и не­ма по­тре­бе да се са­да из­да­ју об­ве­зни­це за ње­га са­мо за­то што не­ко не же­ли да га вра­ти. Ова др­жа­ва има до­вољ­но зе­мљи­шта ко­је мо­же вра­ти­ти суп­сти­ту­ци­јом и Мре­жа за ре­сти­ту­ци­ју ту не­ма ни­ка­кве ди­ле­ме, па са­мим тим и не раз­у­ме по­тре­бу да се део на­док­на­ђу­је обе­ште­ће­њем. За­што би, на кра­ју кра­је­ва, ста­ри вла­сни­ци или њи­хо­ви на­сле­ди­ци са­ми пла­ћа­ли об­ве­зни­це кроз ко­је им се на­док­на­ђу­је од­у­зе­то? Зар ни­је ло­гич­ни­је да им се од­у­зе­то вра­ти, да они на то пла­ћа­ју по­рез и ко­ри­сте га на­мен­ски, па ће тим др­жа­ва има­ти при­хо­де, а не­ће се од ње узи­ма­ти. Да­кле, што се Мре­же за ре­сти­ту­ци­ју ти­че, раз­ло­га за бри­гу око ка­шње­ња у из­да­ва­њу об­ве­зни­ца за обе­ште­ће­ње не­ма, али има за бр­же вра­ћа­ње од­у­зе­те имо­ви­не у на­ту­ри.

Љ. Ма­ле­ше­вић