Obveznica za restituciju kasne, stari vlasnici hoće imovinu

Po­re­ska upra­va je vred­nost imo­vi­ne ko­ja sta­rim  vla­sni­ci­ma ili nji­ho­vim na­sled­ni­ci­ma ne mo­že bi­ti vra­će­na u na­tu­ral­nom ob­li­ku pro­ce­ni­la na 13,6 mi­li­jar­di evra. Za obe­šte­će­nje je Za­ko­nom pred­vi­đen iz­nos od dve mi­li­jar­de, a po­je­di­nač­ni iz­nos obe­šte­će­nja sta­rim vla­sni­ci­ma ne mo­že pre­ći 500.000 evra. Obe­šte­će­nje za od­u­ze­tu imo­vi­nu vr­ši se u vi­du dr­žav­nih ob­ve­zni­ca Sr­bi­je i u nov­cu za is­pla­tu akon­ta­ci­je obe­šte­će­nja. Ob­ve­zni­ce ko­je bi gra­đa­ni do­bi­ja­li do­spe­va­ju u ro­ku od 12 go­di­na i is­pla­ću­ju se u go­di­šnjim ra­ta­ma po­čev od 15. de­cem­bra ove go­di­ne.

Se­ku­lić na­gla­ša­va da je udeo obe­šte­će­nja u od­no­su na uku­pan broj zah­te­va za vra­ća­nje od­u­ze­te imo­vi­ne re­la­tiv­no ma­li i, po pro­ce­na­ma Agen­ci­je, iz­no­si od 25 do 30 od­sto od ukup­nog bro­ja pod­ne­tih zah­te­va.

– Da­ljim od­la­ga­njem po­čet­ka is­pla­te do­šli bi­smo do ri­zi­ka da ce­lo­ku­pan iz­nos obe­šte­će­nja od dve mi­li­jar­de evra tre­ba is­pla­ti­ti u ro­ku od se­dam-osam go­di­na, što bi pred­sta­vlja­lo ve­li­ki udar na buyet za te go­di­ne. U slu­ča­ju da dr­ža­va ni­šta ne ura­di po pi­ta­nju obe­šte­će­nja, otvo­rio bi se put ne­bro­je­nim sud­skim po­stup­ci­ma, što bi sva­ka­ko u bu­duć­no­sti pred­sta­vlja­lo još ve­ći tro­šak za buyet Sr­bi­je – oce­nio je Se­ku­lić.

Uve­sti sup­sti­tu­ci­ju u Za­kon

– Kroz iz­me­nu po­sto­je­ćeg Za­ko­na o re­sti­tu­ci­ju ve­li­ki deo na­ve­de­nog pro­ble­ma mo­že bi­ti re­šen – na­gla­ša­va An­tić, do­da­ju­ći da se sup­sti­tu­ci­ja mo­ra i for­mal­no uve­sti kao na­čin vra­ća­nja ono­ga što je po mno­gim ne­ka­da­šnjim za­ko­ni­ma od­u­ze­to. – Sup­sti­tu­ci­ja da­nas po­sto­ji kod ko­ma­si­ra­nog po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta i ne­ma raz­lo­ga da se ne pro­ši­ri i na dru­gu od­u­ze­tu imo­vi­nu. Tre­ba je i for­mal­no i prav­no uve­sti u za­kon­sku mo­guć­nost. Obe­šte­će­nje pu­tem ob­ve­zni­ca je ne­ka­da mo­glo „pi­ti vo­du” da je bi­lo pri­ho­da od pri­va­ti­za­i­ci­je i kon­ver­zi­ja kroz po­sto­ja­nje buyet­skog fon­da za re­sti­tu­ci­ju ko­ji je usta­no­vljen 2002. go­di­ne. Po­što on po­sto­ji sa­mo no­mi­nal­no jer pri­ho­da od pri­va­ti­za­ci­je i kon­ver­zi­je u nje­mu ne­ma, da gra­đa­ni sa­mi se­bi is­pla­ću­ju obe­šte­će­nje i da se po­ve­ća­va jav­ni dug dr­ža­ve za­i­sta ni­je pri­hva­tlji­vo – iz­ri­čit je An­tić.      

Pred­sed­nik Mre­že za re­sti­tu­ci­ju Mi­le An­tić ka­že za „Dnev­nik” da ne­ma raz­lo­ga za strah da će sta­ri vla­sni­ci od­u­ze­te imo­vi­ne ili nji­ho­vi na­sle­di­ci po­kre­ta­ti bi­lo ka­kav po­sut­pak ka­da je reč o obe­šte­će­nju u ob­va­zni­ca­ma jer njih to ne za­ni­ma po­što sma­tra­ju da se imo­vi­na mo­ra vra­ti­ti na­tu­ral­no.

– Nas, kao i pret­hod­nih go­di­na, obe­šte­će­nje u ob­ve­zni­ca­ma ne za­ni­ma i tvr­dim da čla­no­vi Mre­že za re­sti­tu­ci­ju ne­će ula­ga­ti ni­ka­kve tu­žbe zbog ne­u­tvr­đi­va­nja ko­o­e­fi­ci­jen­ta za is­pla­tu pu­tem ob­ve­zni­ca – tvr­di An­tić. – Pr­ven­stve­no nas za­ni­ma ogrom­na ne­po­pi­sa­na dr­žav­na imo­vi­na, a tu su pre sve­ga sve vr­ste dr­žav­nog ze­mlji­šta, i pri­me­na Za­ko­na o re­sti­tu­ci­ju u onom de­lu gde je on pri­me­njiv uz po­sto­ja­nje vo­lje nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na. Po­ka­za­lo se i do­ka­za­lo, ka­da se za­kon­ski pro­pis pri­me­nji­vao ka­ko tre­ba, da su re­še­nja do­bra i odr­ži­va i da se na­tu­ral­na re­sti­tu­ci­ja mo­že spro­ve­sti na op­štu ko­rist, ka­ko gra­đa­na, ta­ko i lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va. Na­tu­ral­na re­si­tu­tu­ci­ja je­ste mo­gu­ća i ne­ma smi­sla iz­mi­šlja­ti bi­lo šta i pra­vi­ti no­vi tro­šak gra­đa­ni­ma ove dr­ža­ve. Sup­sti­tu­ci­jom je mo­gu­će vra­ti­ti sve vr­ste ze­mlji­šta i tu ne­ma di­le­me i ne­ma po­tre­be da se sa­da iz­da­ju ob­ve­zni­ce za nje­ga sa­mo za­to što ne­ko ne že­li da ga vra­ti. Ova dr­ža­va ima do­volj­no ze­mlji­šta ko­je mo­že vra­ti­ti sup­sti­tu­ci­jom i Mre­ža za re­sti­tu­ci­ju tu ne­ma ni­ka­kve di­le­me, pa sa­mim tim i ne raz­u­me po­tre­bu da se deo na­dok­na­đu­je obe­šte­će­njem. Za­što bi, na kra­ju kra­je­va, sta­ri vla­sni­ci ili nji­ho­vi na­sle­di­ci sa­mi pla­ća­li ob­ve­zni­ce kroz ko­je im se na­dok­na­đu­je od­u­ze­to? Zar ni­je lo­gič­ni­je da im se od­u­ze­to vra­ti, da oni na to pla­ća­ju po­rez i ko­ri­ste ga na­men­ski, pa će tim dr­ža­va ima­ti pri­ho­de, a ne­će se od nje uzi­ma­ti. Da­kle, što se Mre­že za re­sti­tu­ci­ju ti­če, raz­lo­ga za bri­gu oko ka­šnje­nja u iz­da­va­nju ob­ve­zni­ca za obe­šte­će­nje ne­ma, ali ima za br­že vra­ća­nje od­u­ze­te imo­vi­ne u na­tu­ri.

LJ. Ma­le­še­vić