Струје ће бити довољно и то по старој цени

Такође, грађани не треба да страхују од рестрикција јер их неће бити. Струје ће бити довољно јер се очекује да ће крајем новембра блок Б термоелектране “Никола Тесла Б” у Обреновцу бити укључен на мрежу. Захваљујући томе, Србија више неће морати да увози електричну енергију, односно неће морати да издваја и више од 200 евра по мегавату или да се ослања на компензацију с Републиком Српском.

Дакле, цена киловата у Србији за домаћинства неће се мењати упркос томе што је цена електричне енергије на европском тржишту последњих неколико месеци знатно поскупела. Тако је почетком септембра на тржишту у Европи цена електричне енергије порасла за око 50 одсто, за мегават је тада било потребно око 160 евра, а сада и више. Готово без изузетка, струја за домаћинства је у европским земљама виша него на почетку године.

Да подсетимо, у Србији је последњи пут цена електричне енергије за купце који имају право на гарантовано снабдевање по регулисаним ценама (домаћинства и мали купци) промењена у фебруару. Проценат повећања био је 3,4 одсто, просечна цена електричне енергије је 7,86 динара по киловату, а просечан рачун тада је повећан за око 100 динара. Поскупљење струје с почетка године било је прво од новембра 2019. године, а цена електричне енергије у Србији и даље је значајно нижа од цена у земљама региона и Европе.

И док се цена киловата за домаћинства неће мењати, привредници су суочени с вишим ценама. Да ли ће бити скупља струја за приведу и колико -требало би да буде познато почетком следеће недеље, након састанка на којем ће се утврдити цене електричне енергије за привреду. С појединим, пре свега великим произвођачима, попут “Зиђина”, цена је већ договорена, док се за остале тражи модел.

Дакле, домаћинства у Србији ће ове зиме имати исте рачуне за струју ако и до сада. Ипак, пошто је у току грејна сезона, када је потрошња струје већа, треба бити опрезан када се укључују грејалице, термоакумулационе пећи... јер уз већу потрошњу знатно расту и износи који се плаћају. Наиме, постоје три зоне потрошње, а између најскупљег и најјефтинијег киловата велика је разлика.

Тако је за потрошњу 400 киловата струје, што значи да је највећи број киловата потрошен у најјефтинијој, зеленој зони, те исти број скупих и јефтиних киловата, рачун око 3.400 динара. Уз потрошњу истог броја киловата, али 300 скупих и 100 јефтиних, рачун ће бити виши од 4.100 динара. Чим потрошња пређе 351 киловат, улази се у плаву зону у којој су киловати скупљи. То се посебно односи на потрошњу која премашује 1.601 киловат, односно када се уђе у црвену зону, у којој су киловати три пута скупљи од оне у зеленој, најповољнијој зони потрошње. Тако је уз потрошених 1.700 киловата и исти број скупих и јефтиних, рачун око 15.000 динара. Уз потрошњу 1.150 скупих и 550 јефтиних киловата рачун нараста на око 17.500 динара. Ако се потроши исти број киловата, али у обрнутој сразмери, трошак ће бити знатно мањи - око 12.000 динара.

Д. Млађеновић