СПРЕМИТЕ СЕ ДА ВАС ОДЕРУ ЗА УЛАЗАК У "ЦРВЕНО" Ова банкарска услуга код нас чак четири пута скупља него у комшилуку

Конкретно, дозвољено прекорачење по текућем рачуну у нашим до јучерашњим "братским" републикама Хрватској и Словенији наплаћује се по каматној стопи од максимално 7,5 одсто, код нас се тарифира и по 33,28 процената! Чак је и у Црној Гори и Босни и Херцеговини дупло повољније него овде.

Другим речима, ако је грађанин Србије ушао у "црвено" и током целе године је задужен 100.000 динара на ово задужење ће банци платити безмало 30.000 динара! Камате су готово на зеленашком нивоу. А, ако клијенту банке дође на отплату рата која ће пробити договорени износ дозвољеног минуса и пређе у недозвољено прекорачење, неке банке то наплаћују по годишњој каматној стопи од преко 55,10 процената!

Хрват или Словенац ако су за исти износ задужени плате 7.500 динара. У Републици Српској су камате фиксне и крећу се између 12 и 15 одсто. Што значи, 100.000 динара дуга у РС кошта највише 15.000 годишње камате или дупло јефтиније него код нас. У Црној Гори те камате су, такође, фиксне и износе између 12 и 14 процената. Већ је уобичајено постало да се банкари "перу" да је минус најлошији производ и да је много боље узети кеш кредит, а рачун држати колико год је могуће изнад нуле, није ја сно када банке које раде и код нас и на регионалним тржиштима, конкретно у Хрватској и Словенији, имају четири пута нижу тарифу.

- Стара је прича да је дозвољени минус најскупљи банкарски производ и лако је објаснити да банкари са њим највише ризикују, јер не знају колико ће људи да га користи и колики износ новца ће морати да оставе на располагању - каже за Владимир Васић, банкарски стручњак.

Зато је, сматра он, оправдано да када неком треба додатни новац да га набави по значајно повољнијим условима кроз кеш кредите, где и клијент и банка знају колико се новца позајмљује и под којим условима.

У црвено само ако мора

- Мој савет је да људи без преке потребе не улазе у црвено, а ако баш морају да то буде у веома кратком року, дан-два, највише месец - истиче Васић.

По њему је оправдано да јавност постави питање зашто су цене у нашој земљи појединих услуга и до четири пута више него у комшилуку.

У Народној банци Србије истичу да је у периоду од јануара 2014. године (од када НБС објављује појединачне податке по банкама) до јула 2023 године, просечна пондерисана каматна стопа на дозвољена прекорачења становништва смањена за 4,8 процентних поена. Када су у питању непрекорачења дозвољена становништву по текућем рачуну, у истом периоду ова стопа је смањена за 12,1 одсто. Тренутно учешће прекорачења (и дозвољених и недозвољених) по текућем рачуну у укупном стању кредита становништву износи свега 1,4 процента (у јануару 2014. било је 4 одсто).

Професор Економског факултета у Београду др Љубодраг Савић објашњава да је оваква ценовна политика последица тржишта, али и велике потребе наших грађана за додатним новцем, што банке вешто и уносно користе.

- Банке рачунају и на то да већина наших грађана не зна праве цене њихових услуга и велики број њих и не чита уговоре које добију. Не знам колико Народна банка може да уради да ограничи цене, али оно што је сигурно могуће урадити је да ми као клијенти почнемо да више ценимо наш динар. Развијена друштва веома цене свој цент или пени. Ми прихватамо да буквално бацимо 500 до 1.000 динара. Е кад се то сабере, на годишњем нивоу се накупи огромна цифра.

Више волимо готовинске кредите

Из НБС поручују да је сасвим сигурно да ће цена бити опредељујући фактор код одабира одређеног финансијског производа. Због дужег рока отплате и ниже каматне стопе грађани у Србији много више користе готовинске кредите и кредите за рефинансирање постојећих обавеза, куповину трајних добара итд. него позајмице по текућем рачуну.

Остаје нејасно да ли би овакве накнаде могле институционално да се ограниче. Ако не може, онда би зарада од минуса морала додатно и озбиљно да се опорезује. Зашто? Зато што готово да на планети нема бизниса у којем за годину можеш да зарадиш чак трећину уложеног! Наравно, не легалног!

Курир