Повратак на плату у коверти био би корак уназад
НОВИ САД: Корисници текућих рачуна ових дана листом од банака добијају писма о повећању провизија за све услуге које преко њих имају. То значи да ће се приликом плаћања преко Е-банкинга и М-банкинга, које су сада код већине банака бесплатне, провизија наплаћивати, а оне које су и до сада постојале, биће скупље.
По свему судећи, пошто је кредитна активност у Србији слаба, банке се труде да на тај начин повећају приходе.
Пошто многи клијенти сматрају да је поскупљење провизија превелико, одлучили су да покрену иницијативу да би се спасли плаћања провизија, предлажући да се врати примање плата на руке. Међутим, то је много лакше предложити него спровести у дело. Србија се по питању платних услуга већ готово комплетно хармонизовала с Европском унијом, а враћање на коверте било би корак назад.
Наши закони који се односе на ту област, плату у коверти не забрањују. Закон о платним услугама не прописује обавезу да грађани имају текуће рачуне. Обавезу отварања текућег рачуна не предвиђа ни важећи Закон о раду. Он не прописује начин исплате зараде, односно обавезу да се она мора уплатити на рачун у банци. Ипак, бројни су проблеми које би затварање рачуна донело запосленима, као и пензионерима. Уз то, текући рачун у банци не може се затворити док се не испуне све обавезе по основу кредита и картица, и док се не реализују сви чекови. За многе је већ то непремостив проблем.
„Повратак на плату у коверти, односно исплата на руке, био би корак уназад у сваком погледу“, објашњава финансијски стручњак др Александар Васиљевић: „Ми се хармонизујемо с прописима који важе у ЕУ, где исплата плате на руке не постоји. Осим тога, грађани који затворе рачуне и престану да буду клијенти банака, остају без неких погодности које сада имају – право на дозвољени минус, картице и чекове. То би за многе породичне buyеtе било веома тешко. Уз то, кеш на руке утицао би на повећање сиве економије, а толико се боримо да је сузбијемо. Дугорочно гледано, једини лек су веће зараде банака на каматама. Оне би тада имале веће приходе по тој основи. Да би плате биле веће, потребно је да будемо богатије друштво, а то се неће догодити преко ноћи.“
Да би се избегло плаћање високих провизија банака, грађани рачуне могу плаћати на шалтерима електродистибуција и комуналних предузећа. На тај начин може се доста уштедети јер за само та два рачуна месечно може у новчанику остати најмање 60 динара, пошто је најнижа банкарска провизија 30 динара по рачуну, а годишње уштеда била би 720 динара.
Подаци Удружења банака и Кредитног бироа Србије говоре да је код нас у пословним банкама отворено 7.515.132 текућа рачуна, које користи 5.017.036 грађана. То, практично значи да готово сваки пунолетни грађанин Србије има текући рачун. Треба рећи и да има много оних који имају и два рачуна у једној банци – на један примају плату, а на другом имају кредит за који је било неопходно да отворе рачун. Међу власницима текућих рачуна је и много пензионера, али их чак 426.000 чека поштара и нема рачун. Хоће ли њихов број у будућности расти – видеће се.
Међутим, месечно има много више рачуна – телефон, гас, кабловска телевизија... а и провизија је у многим банкама виша, па је сигурно да се може уштедети и више. Истини за вољу, то би донело веће гужве на шалтерима, редове и чекање, али мора се признати да то није нешто на шта грађани Србије нису навикли.
Плаћање рачуна из фотеље многима, пре свега становницима села и мањих местмазначи велику уштеду јер су многе банке затворене. Могућност плаћања рачуна путем компјутера и мобилних телефона донеле су уштеду и у времену и новцу јер нису морали за свако плаћање да путују како би платили рачуне. Они ће, чак и кад се буде наплаћивала провизија преко Е-банкинга и М-банкинга, морати добро да се прерачунају шта им се више исплати – пут до града или плаћање провизије.
Д. Вујошевић