"Ми имамо зебњу, а сви ћемо видети за три, четири месеца, да додатна потрошња која је овим ребалансом дата, плус акцизе - да ће то гурнути да инфлација буде већа од планираних осам одсто. Зато смо рекли и мислимо да те мере нису биле добре", рекао је Петровић на скупштинском Одбору за финансије.
Навео је да је дуг око 35 милијарди евра, али да, како је рекао, постоји техничка заврзлама која чини да дуг током године изгледа да буде мањи него што је стварно.
Главни показатељ је крај године и ту ће дуг бити негде око 53 одсто БДП, додао је Петровић.
Он је навео да земље централне и источне Европе имају дуг на око 45 одсто БДП.
"Наш БДП садржи у себи и инфлацију, курс је фиксан и стабилан, па имате да доходак земље нагло расте, а заправо је то добрим делом раст инфлације", рекао је Петровић.
Казао је да постоји и раст привреде, али да учествује и инфлација.
Такође рекао је да је највећи јавни дуг био 2014. и 2015. године, око 73 одсто БДП, након чега је спроведена финансијска консолидација.
