Паушалцима мањи порез, а пунија државна каса
Од 1. јануара следеће године у Уредби о паушалном опорезивању престаће да важи одредба која прописује да пореска обавеза не може да се увећа више од 10 одсто у односу на prеthodnu годину, чиме би, сматрају у НАЛЕД-у, многим предузетницима паушалцима висина пореза могла вишеструко да се повећа.
Како би се то избегло, НАЛЕД и Дигитална заједница су упутили предлог Министарству финансија да се изменом поменуте уредбе продужи ограничење повећања месечних обавеза до 10 одсто, наводи се у најновијем билтену НАЛЕД-а.
Додаје се да је ова иницијатива допуњена и додатним предлогом, да се промени начин обрачуна пореза за део паушалаца који послују преко интернета.
Председник Савеза за фер конкуренцију у НАЛЕД-у Иван Милетић је истакао да је циљ ове иницијативе наставак стварања подстицајног екосистема за регистрацију нових предузетника и опстанак постојећих, а у Србији их има више од 100.000.
Да град не буде важан
„Предавач страних језика у Београду би, по садашњој формули, на приход од 80.000 динара морао да плати 52.000 динара пореза и јасно је да у великим градовима избегавају да се региструју због високих намета. С обзиром на то да је реч о раду преко интернета, место регистрације не би требало да представља битан фактор у одређивању висине пореза”, каже Милетић.
„За одржање пословања у нестабилним временима кључно је да се омогући предвидљивост пореских обавеза и стимулише наставак пословања у легалним токовима”, рекао је он.
Према његовим речима, предлог за измену обрачуна пореза обухвата, пре свега, предаваче страних језика на платформама и такозване виртуелне асистенте, односно лица која пружају административне услуге преко интернета.
Процењује се да се овим пословима бави чак 39.000 људи, од којих регистровану предузетничку радњу има мање од један одсто.
Кључна измена при њиховом опорезивању подразумевала би да ове две делатности буду третиране као локацијски несензитивне, односно да на висину пореза не утиче то у ком граду или општини је предузетник регистрован.
Таква промена била би важна јер предавачи страних језика и виртуелни асистенти месечно зараде између 70.000 и 80.000 динара, а две трећине њих живи у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Истиче да, уколико би био прихваћен њихов предлог, при обрачуну пореза у овим делатностима би се узимала просечна плата на републичком нивоу која је нижа од просека у највећим градовима, што би значило и нижи порез и подстицај за регистрацију.
Друга измена подразумевала би промену односно смањење коефицијента с којим се множи пореска основица за ове делатности.
Милетић је додао да би ова промена могла да мотивише и до две трећине радника на интернету из ове две делатности да из неизвесне позиције пређу у легалне токове и стекну већа права из социјалног осигурања.
„Осим бенефита за паушалце, промена би била значајна и за државу. Према нашим проценама, број потенцијално новорегистрованих предузетника могао би да увећа приходе државног буџета за чак 5,4 милиона евра”, закључио је Милетић.
Додао је да би тај новац могао да се искористи за унапређење јавних услуга.
Д. Млађеновић