Пад швајцарца дужницима само мало олакшање
Грађани који отплаћују стамбене кредите индексиране у швајцарским францима могли су ових дана да виде светло на крају тунела.
Франак је пао на најнижи ниво у последњих десетак година и сада један евро вреди 1,14 франак, а за ту валуту је требало издвојити 104,13 динара. За 19.700 грађана, колико у Србији отплаћује стамбене кредите у тој валути, први пут након дужег времена рата је почела да пада. Хоће ли франак у наредном периоду пасти на 75,76 динара, колико је био када су зајмови у тој валути били популарни? Да ли је прави тренутак да се кредити пребаце у евре? Одговор на та питања није лако дати, али…
„Не треба очекивати да ће швајцарски франак наставити да пада, посебно не да ће то бити стрмоглаво. Рате ће се благо смањити, али ће то бити декоративниг карактера. О повратку на суму од 70 динара нема ни говора. Швајцарци ће своју валуту држати у коридору који њихову привреду чини конкурентном а позицију те земље стабилном. Клијенти који сада желе да пређу у евро треба да буду веома опрезни јер европска валута јача. Зато би пребацивање у евро могло донети нови проблем“, објашњава др Бранко Живановић с Београдске банкарске академије.
Живановић наглашава да банке могу заштитити клијенте који ће убудуће узимати кредите: приликом подизања кредита везаног за страну валуту, могле би клијенту понудити да купи нешто слично полиси. Куповином такве хартије клијент би био заштићен од валутног ризика или би му био знатно мање изложен. Било би добор да се такво решење унесе и у Закон о заштити корисника финансијских услуга.
Стамбени кредити у швајцарским францима у Србији чине око четвртине одобрених зајмова и вреде 89 милијарди динара. У делу проблематичних стамбених кредита више су заступљени – 63,42 одсто по подацима Народне банке Србије. Није ни чудо, кад се зна какав је турбулентан раст имао франак.
Иначе, грађани код нас отплаћују 386,81 милијарди динара стамбених кредита. За првих шест месеци ове године они су поразли незнатно – 0,1 одсто – говоре подаци Удружења банака Србије и Кредитнг бироа.
Док се та опција не појави код нас, „швајцарским” дужницима остаје да се прерачунају. Клијент који је пре једне деценије подигао зајам од 69.000 франака требало је тада да отплати 41.600 евра, а данас дугује 38.000. Уколико одлучи да пређе у евро, прво ће остатак дуга претворити у динаре по повољнијем курсу. Та сума се затим претвара у евре. Тако би се главница смањила 2.000 евра. Истина, камата се увећава с 1,12 на 2,3 одсто годишње. Да ли је то исплатива опција знаће се за 10-20 година. У међувремену, све ће зависити од кретања у троуглу франак–динар–евро. То пак зависи од међунарондих економско-политичких кретања. Када дођу кризна времена, најсигурније уточиште су швајцарски франак и немачке државне хартије од вредности.
Д. Вујошевић