Pad švajcarca dužnicima samo malo olakšanje
Građani koji otplaćuju stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima mogli su ovih dana da vide svetlo na kraju tunela.
Franak je pao na najniži nivo u poslednjih desetak godina i sada jedan evro vredi 1,14 franak, a za tu valutu je trebalo izdvojiti 104,13 dinara. Za 19.700 građana, koliko u Srbiji otplaćuje stambene kredite u toj valuti, prvi put nakon dužeg vremena rata je počela da pada. Hoće li franak u narednom periodu pasti na 75,76 dinara, koliko je bio kada su zajmovi u toj valuti bili popularni? Da li je pravi trenutak da se krediti prebace u evre? Odgovor na ta pitanja nije lako dati, ali…
„Ne treba očekivati da će švajcarski franak nastaviti da pada, posebno ne da će to biti strmoglavo. Rate će se blago smanjiti, ali će to biti dekorativnig karaktera. O povratku na sumu od 70 dinara nema ni govora. Švajcarci će svoju valutu držati u koridoru koji njihovu privredu čini konkurentnom a poziciju te zemlje stabilnom. Klijenti koji sada žele da pređu u evro treba da budu veoma oprezni jer evropska valuta jača. Zato bi prebacivanje u evro moglo doneti novi problem“, objašnjava dr Branko Živanović s Beogradske bankarske akademije.
Živanović naglašava da banke mogu zaštititi klijente koji će ubuduće uzimati kredite: prilikom podizanja kredita vezanog za stranu valutu, mogle bi klijentu ponuditi da kupi nešto slično polisi. Kupovinom takve hartije klijent bi bio zaštićen od valutnog rizika ili bi mu bio znatno manje izložen. Bilo bi dobor da se takvo rešenje unese i u Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Stambeni krediti u švajcarskim francima u Srbiji čine oko četvrtine odobrenih zajmova i vrede 89 milijardi dinara. U delu problematičnih stambenih kredita više su zastupljeni – 63,42 odsto po podacima Narodne banke Srbije. Nije ni čudo, kad se zna kakav je turbulentan rast imao franak.
Inače, građani kod nas otplaćuju 386,81 milijardi dinara stambenih kredita. Za prvih šest meseci ove godine oni su porazli neznatno – 0,1 odsto – govore podaci Udruženja banaka Srbije i Kreditng biroa.
Dok se ta opcija ne pojavi kod nas, „švajcarskim” dužnicima ostaje da se preračunaju. Klijent koji je pre jedne decenije podigao zajam od 69.000 franaka trebalo je tada da otplati 41.600 evra, a danas duguje 38.000. Ukoliko odluči da pređe u evro, prvo će ostatak duga pretvoriti u dinare po povoljnijem kursu. Ta suma se zatim pretvara u evre. Tako bi se glavnica smanjila 2.000 evra. Istina, kamata se uvećava s 1,12 na 2,3 odsto godišnje. Da li je to isplativa opcija znaće se za 10-20 godina. U međuvremenu, sve će zavisiti od kretanja u trouglu franak–dinar–evro. To pak zavisi od međunarondih ekonomsko-političkih kretanja. Kada dođu krizna vremena, najsigurnije utočište su švajcarski franak i nemačke državne hartije od vrednosti.
D. Vujošević