НБС: Раст цена хране и енергената чини 70 одсто инфлације
БЕОГРАД: Међугодишња новембарска инфлација од 15,1 одсто је у складу са очекивањима Народне банке Србије, објавила је НБС и навела да и даље раст цена хране и енергената у инфлацији учествује са близу 70 одсто.
НБС истиче да су месечну динамику кретања инфлације и у новембру обележили раст цена прерађене хране, енергената и цена у оквиру базне инфлације те да су потрошачке цене у новембру повећане за 1,0 одсто на месечном нивоу, што је знатно спорије у односу на октобар.
Када је реч о месечном расту цена хране у новембру од 1,2 одсто он је, како наводи НБС, био одређен растом цена прерађене хране од 2,4 одсто, док су цене непрерађене хране снижене за један проценат.
Посматрано у односу на исти месец prеthodnе године, цене хране су у новембру биле веће за 22,5 одсто, а висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат.
Ради се, пре свега о високим светским ценама хране, расту цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативним ефектима суше у Србији и у већем делу Европе.
Што се енергената тиче, они су у новембру на месечном нивоу поскупели за 1,2 одсто, чему су пођеднако допринели раст цена нафтних деривата од 1,5 одсто и чврстих горива од 2,8 процената.
Базна инфлација, односно индекс потрошачких цена када се искључе храна, енергија, алкохол и цигарете, је и даље знатно нижа од укупне инфлације и у новембру је била 9,7 одсто, чему, како наводи НБС, значајно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.
То што је динамика убрзања базне инфлације успорила у односу на prеthodnе месеце, би према оцени из НБС, могло да указује на постепено ублажавање трошковних притисака, а оно би могло да се објасни и кроз успоравање инфлације у зони евра и успоравање раста произвођачких цена код нас и у међународном окружењу.
Што се тиче актуелних средњорочних пројекција, наводи се да ће укупна инфлација остати повишена до краја ове и почетка наредне године, али ће након тога почети да опада.
Знатнији пад се очекује у другој половини 2023. а на смиривање инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у prеthodnom периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.
