Најплаћенији у Србији зарадио 340 милиона динара

То је прошле године пошло за руком 23.238 грађана који живе у Србији, од те бројке 4.341 је с адресом у Војводини. Толико њих попунило је и послало Пореској управи Србије пријаве за порез на доходак грађана за 2017. годину. Праг за пријаве је била сума од 2.375.136 динара, колико је, по подацима Републичког завода за статистику, била трострука просечна зарада. Они који су подносили пријаве, зарађивали су лане много више од те суме па су, по подацима Пореске управе Србије, највећи исказани приходи у пријавама од 40 па до 340 милиона динара. Највише пријава у рубрици занимање има уписнао mеnayеr, директор или инжењер.

Број оних који успевају да зараде оно што је за обичне грађане само сан из године у годину расте. Прошле године је за приходе из 2016. у целој републици порез пријавило 21.448 лица, а ове се у клуб богатих уписало још њих 1.790. Расте и број житеља Војводине који успевају да зараде више од троструког просека. Прошле године их је било 3.950 па није тешко израчунати да је бројка повећана за 391.

Највише богаташа је с адресом у великим градовима. Ту не само да има више становника па је и шанса да неко од њих заради већа него је више и могућности. Шансе су, изгледа, највеће у Београду. Регионално одељење Пореске управе примило је 16.199 пријава, или 73 одсто. Највише је богаташа с Новог Београда – 4.496, односно у тој београдској општини живи 155 више оних који су лане енормно зарадили него у целој Војводини.

У Регионалном центру у Војводини води Нови Сад, где је стигло 2.056 пријава, или округло 200 више него лане. Следи Панчево с 285 пријва, или 19 више него прошле године. У Суботици је пријаве поднео исти број грађана као и у Зрењанину – 258, а у односу на 2017. то је 19, односно 41 пријава више. У Вршцу је стигло 147 пријава, 11 више него у 2017. Остали су из мањих места.

У Регионални центар у Крагујевац стигло је 1.423 пријаве, док их је у јединице ПУ у Нишу дошло 1.265. У Приштини је регистровано десет пријава..

Код подношења пријава обвезници могу да бирају да ли ће их поднети у папирном облику или електронским путем. За ову другу, модернију опцију, определило се њих 35 одсто.

Порез на доходак грађана има прогресивне стопе. Она од десет одсто важи све који су у 2017. зарадили до суме од шестоструке просечне зараде, односно до 4.750.272 динара.

За оне који су у пореским пријавама прешли ту суму рачуна се стопа од 15 одсто.

Богаташи имају право на олакшице. Тако им се основица за опорезивање умањује 40 одсто за издржавање њих самих и још по 15 одсто за издржаване чланове породице. Укупна сума олакшица не може бити већ од 50 одсто.

Родна равноправност код зарада баш и није много заступљена: чак 90 одсто пријава потписали су припадници јачег пола. Домаћи држављани воде  по броју пријава. Тако је од сто највиших исказаних пријављених прихода 69 наших држављана, док је 31 страни. Домаћи обавезници су дужни да пријављују приходе које су зарадили и у Србији и у иностранству, док су странци обвезници само за део који су зарадили код нас.

У основицу за израчунавање тог пореза, сем плате, урачунавају се и приходи од изнајмљивања станова или других непокретности – локала, гаража и слично те приходи који су зарађени од бављења спортом. Ту се рачунају и приходи на основу уговора о хонорарима или новац добијен преко ауторских права.

Казне за непријављивање и неплаћање тог пореза су у распону од 1.500 до 150.000 динара.

Д. Вујошевић