Najplaćeniji u Srbiji zaradio 340 miliona dinara

To je prošle godine pošlo za rukom 23.238 građana koji žive u Srbiji, od te brojke 4.341 je s adresom u Vojvodini. Toliko njih popunilo je i poslalo Poreskoj upravi Srbije prijave za porez na dohodak građana za 2017. godinu. Prag za prijave je bila suma od 2.375.136 dinara, koliko je, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, bila trostruka prosečna zarada. Oni koji su podnosili prijave, zarađivali su lane mnogo više od te sume pa su, po podacima Poreske uprave Srbije, najveći iskazani prihodi u prijavama od 40 pa do 340 miliona dinara. Najviše prijava u rubrici zanimanje ima upisnao menayer, direktor ili inženjer.

Broj onih koji uspevaju da zarade ono što je za obične građane samo san iz godine u godinu raste. Prošle godine je za prihode iz 2016. u celoj republici porez prijavilo 21.448 lica, a ove se u klub bogatih upisalo još njih 1.790. Raste i broj žitelja Vojvodine koji uspevaju da zarade više od trostrukog proseka. Prošle godine ih je bilo 3.950 pa nije teško izračunati da je brojka povećana za 391.

Najviše bogataša je s adresom u velikim gradovima. Tu ne samo da ima više stanovnika pa je i šansa da neko od njih zaradi veća nego je više i mogućnosti. Šanse su, izgleda, najveće u Beogradu. Regionalno odeljenje Poreske uprave primilo je 16.199 prijava, ili 73 odsto. Najviše je bogataša s Novog Beograda – 4.496, odnosno u toj beogradskoj opštini živi 155 više onih koji su lane enormno zaradili nego u celoj Vojvodini.

U Regionalnom centru u Vojvodini vodi Novi Sad, gde je stiglo 2.056 prijava, ili okruglo 200 više nego lane. Sledi Pančevo s 285 prijva, ili 19 više nego prošle godine. U Subotici je prijave podneo isti broj građana kao i u Zrenjaninu – 258, a u odnosu na 2017. to je 19, odnosno 41 prijava više. U Vršcu je stiglo 147 prijava, 11 više nego u 2017. Ostali su iz manjih mesta.

U Regionalni centar u Kragujevac stiglo je 1.423 prijave, dok ih je u jedinice PU u Nišu došlo 1.265. U Prištini je registrovano deset prijava..

Kod podnošenja prijava obveznici mogu da biraju da li će ih podneti u papirnom obliku ili elektronskim putem. Za ovu drugu, moderniju opciju, opredelilo se njih 35 odsto.

Porez na dohodak građana ima progresivne stope. Ona od deset odsto važi sve koji su u 2017. zaradili do sume od šestostruke prosečne zarade, odnosno do 4.750.272 dinara.

Za one koji su u poreskim prijavama prešli tu sumu računa se stopa od 15 odsto.

Bogataši imaju pravo na olakšice. Tako im se osnovica za oporezivanje umanjuje 40 odsto za izdržavanje njih samih i još po 15 odsto za izdržavane članove porodice. Ukupna suma olakšica ne može biti već od 50 odsto.

Rodna ravnopravnost kod zarada baš i nije mnogo zastupljena: čak 90 odsto prijava potpisali su pripadnici jačeg pola. Domaći državljani vode  po broju prijava. Tako je od sto najviših iskazanih prijavljenih prihoda 69 naših državljana, dok je 31 strani. Domaći obaveznici su dužni da prijavljuju prihode koje su zaradili i u Srbiji i u inostranstvu, dok su stranci obveznici samo za deo koji su zaradili kod nas.

U osnovicu za izračunavanje tog poreza, sem plate, uračunavaju se i prihodi od iznajmljivanja stanova ili drugih nepokretnosti – lokala, garaža i slično te prihodi koji su zarađeni od bavljenja sportom. Tu se računaju i prihodi na osnovu ugovora o honorarima ili novac dobijen preko autorskih prava.

Kazne za neprijavljivanje i neplaćanje tog poreza su u rasponu od 1.500 do 150.000 dinara.

D. Vujošević