Минуси најпапренија позајмица
НОВИ САД: Трошење новца које банке одобравају својим клијентима по основу текућег рачуна одавно је познато као скупа позајмица.
Листа цена услуга које је прошле седмице Народна банка Србије објавила на свом са сајту то је само потврдила. Дозвољени минус код нас на годишњем ниову у просеку стаје 29 одсто, а недозовљени је још скупљи - 34 процената годишње. Колико је то неповољно за клијенте који га користе најбоље говори податак да је камата на готовинске кредите, који се такође одобравају у домаћој валути, 10,3 одсто у просеку. Зато се може рећи да је минус бар дупло скупљи од редовног кредита.
Папрена камата није једини трошак који ће клијент платити банци када уђе у минус. Ако жели ову позајмицу, комитент треба да плати извештај из Кредитног бироа Србије - 246 динара. Овај трошак се плаћа једнократно, само код одобравања. Поједине банке клијентима ову позајмицу дају на годину дана, па се ако се минус обнаваља и ови трошкови се сваке године рачунају. Клијенти који у дужем периоду ову позајмицу користе редовно и до нивоа суме која им је одобрена, могу рачунати да ће им банка следећи пут, приликом обнављања ове услуге, дозволити да минус користе и на рок од две до три године. То аутоматски доноси и смањење трошкова. Од банака које покривају знатан део тржишта минус је најјефтинији код Уникредит банке и износи 20 одсто годишње. Тај проценат сличан је оном у АИК банци где је камата 21 одсто. Директна банка има стопу на минус од 25 одсто, а Војвођанска и Интеза банка 26 одсто. У Ерсте банци ова камата износи 30 одсто на годишњем нивоу, а највишу камату зарачунавају у Сосијете женерал банци - 35 одсто.
Међу услугама које се посебно траже су хитна плаћања. Код већине банка то се наплаћује 30 динара по налогу. Уколико банка то рачуна у процентима онда је провизија један одсто.Ово убрзано измиривање обавеза и није тако лоше јер клијет избегава затезну камату, судске извршитеље и сличне непријатности.
Новац на рачун онога коме се уплаћује леже истог трена, а кашњења су искључена.
Прекорачење одобрене суме минуса банке и не наплаћују много више од стопа на дозовљене суме. Ко уђе у црвено најбоље ће проћи код Рајфајзен банке где је проценат 10 одсто, а затим код Ерсре банке - 11 одсто. Војвођанска банка ово прекорачење тарифира с 26 одсто, Директна банка с 40 одсто, а Комерицијална банка има стопу од 42 одсто. Убедљиви рекордер у наплати ове недисциплине је Сосијете женерал банка јер је проценат чак 61 одсто.
Клијенти, који због погоднијег минуса или из било ког другог разлога, желе да пређу у другу банку убудуће то лакше могу да учине. Донедавно су прво морали да у банци коју напуштају затворе све обавезе, а сада је довољно да оду у банку чији клијент желе да буду и отворе рачун. Та банка ће контактирати стару и с њом договорити преузимање, а клијенти ће и даље моћи да користе картице,трајне налоге и минусе.
Д. Вујошевић