Месо најближе нашем стандарду: Цело пиле за 200 динара

По подацима Еуростата, лане је у Европској унији произведено 15,2 милиона тона пилетине. У Србији је произведено 85.000 тона, што је 0,56 одсто у односу на производњу у ЕУ.

Еуростат подсећа на то да је производња пилетине у Србији стагнирала до 2016. године, када је произођено око 55.000 тона годишње. Од те године до сада производња пилећег меса је повећана 30.000 тона.

Пошто Србија има 1,36 одсто од укупног броја становника ЕУ, Еуростат је израчунао да имамо 58,9 одсто нижу производњу пилећег меса од просечне у ЕУ. По глави становника највећу производњу пилећег меса имају Пољска – 67 килограма и Мађарска – 53,7, док је најнижа производња на Малти – само осам килограма по становнику. Србија је на тој Еуростатовој листи при дну и испод ње су само Швајцарска, Малта, Црна Гора, Албанија и Луксембург, који нема производњу.

Конкретно, у Србији је лане произведено 85.000 тона пилећег меса, а она има 7.001.444 становника, па тако рачуница показује да је по становнику произведено 12,2 килограма.

Словенија је прошле године призвела 69.000 тона пилећег меса, али она има више од три пута мање становништва, па из статистичких података произлази да је лане призвела 33,5 килограма пилетине по становнику. На листи Еуросата је и Хрватска, која је лане имала производњу пилећег меса од 66.000 тона, али и она има знатно мање становника од Србије – наводи се податак о 4.105.493 – па произлази да она има 16,1 килограма пилетине по становнику. Црна Гора је лане произвела само 2.000 тона пилетине, а рачуна се да има 622.359 становника, што значи да је по сваком од њих произведено 3,2 килограма.

Иначе, ових дана новосадске месаре и продавнице препуне су понуде пилећег меса: од целих пилића, белог меса, филета белог меса, батака, крилаца, леђа, бубаца, yigеricе... и цене су знатно ниже од свињског и јунећег. Тако се цели пилићи нуде и за мање од 200 динара килограм, док се пилећи филе може пазарити за 400 динара килограм, батаци и карабатаци коштају нешто више од 200 динара килограм, а пилећа леђа су јефтинија од 100 динара килограм.

Ипак, грађани Новог Сада – а стручњаци тврде да је ситуација слична и у другим градовима – мање купују пилетину него друге врсте меса. Власник Индустрије меса „Матијевић” Петар Матијевић рекао је за „Дневник” да је тренутно пилетина најјефтинија и да јој је цена изузетно ниска. Да ли ће све празнији новчаници окренути грађане да у предстојећим ускршњим и првомајским празницима на ражњу, уместо прасића и јагањаца, окрећу пилиће, остаје да се види.

Љ. Малешевић