Мајски просек: Код предузетника плата свега 27.414 динара

У исто време, просечна нето мајска зарада запослених ван јавног сектора била је 47.435 динара, или 392 евра, што је 34 евра мање од републичког просека.

Разлика у примањима још је драстичнија ако се просечне мајске нето плате запослених у правним лицима пореде с онима код приватника. Републички завод за статистику показује да је плата у правним лицима била 53.397 динара, а код предузетника 27.414, односно готово упола мања. По подацима Агенције за привредне регистре, у Србији тренутно има 250.919 регистрованих предузетника, сваки од њих има барем неколико запослених, а има и оних који запошљавају и више од 100 радника. Предузетници углавном раде у трговини, друмском и такси превозу, производњи одеће, намештаја, припремању и послуживању хране, одржавању и поправци моторни возила...

Чак и када се пореде нето мајске зараде запослених по делатностима, види се да је држава дарежљивија од приватног сектора. Највећи мајски просек забележен је у финансијским делатностима и делатностима осигурања – 89.478 динара, затим у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром – 84.612, па у рударству – 78.605 динара. У исто време, у делатности услуга смештаја и исхране мајски просек био је свега 32.464 динара, а потом следе, примања запослених у осталим услужним делатностима, који су у мају зарадили 39.258 динара.

Више од 100.000 динара – готово две просечне републичке плате – забележиле су четири делатности. Као и prеthodnih месеци, највећу зараду у мају имали су запослени у ваздушном саобраћају – 139.086 динара. Прате их они у услужним делатностима у рударству – 108.206 динара, затим рачунско програмирање – 107.751, па производња основних фармацеутских производа и препарата – 104.475 динара.

Нето мајске плате знатно веће од републичког просека забележили су запослени у неколико делатности. У финансијским услугама просечна зарада је била 99.236 динара, у производњи дуванских производа 98.141, експлоатацији руда метала – 94.465 динара, научном истраживању и развоју – 89.299 и експлоатацији угља – 83.319 динара.

Поред оних чија је зарада два и више пута већа од просечне у републици, има и оних којима је републички просек веома далеко. Међу онима који су, по подацима РСЗ-а, у мају зарађивали готово упола мање од републичког просека су запослени у делатности припреме хране – 29.947 динара. То, пак, значи да је разлика у примањима запослених у ваздушном саобраћају и оних који припремају храну чак 109.139 динара, односно више од дбе просечне зараде. Мало више од запослених у припремању хране зарадили су радници у осталим личним услужним делатностима – 30.844 динара. Просечна мајска нето плата запослених у делатности поправке рачунара била је 31.259 динара, код прераде дрвета – 31.737, а код производње одевних предмета – 33.221.

Зараде запослених у образовању, по подацима РЗС-а, веће су од републичког просека и у мају су износиле 52.503 динара. У исто време, плате запослених у здравству и социјалној заштити биле су у мају мање од републичког просека – 50.006 динара, али запослени у здравству у мају су остварили просечну нето зараду од 53.036 динара.

Љ. Малешевић