Ко на текућем уђе у црвено, црно му се пише

Они који поштују одлуку па троше само оно што им је банка одобрила, пролазе с каматом од 5 до 35 одсто на годишњем нивоу у просеку. Али ако се којим случајем прерачунају па потроше и који динар који им банка није дозволила, то ће их у појединим финансијским кућама веома скупо коштати – и до 75,84 одсто. Плус што банка тај ексцес пријављује за евидентирање код Кредитног бироа па клијент који није поштовао оно што му  је одобрено може доћи у ситуацију да у наредних неколико година не може да подигне кредит.

„Недозовљени минус је у суштини нелегална позајмица и не треба  кривити банке што су строге па клијенте кажњавају превисоким каматама. Али ту још нешто треба узети у обзир: клијенти најчешће улазе у недозвољени минус зато што им плате касне, а чекови које су дали на почек стигну на наплату о року. То је део наше стварности и банке би то требало да имају у виду када одређују камате. Велика већина оних који су ушли с трошковима у забрањену зону није то учинила својом вољом“. каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду.

Када бирају банку, клијентима се обично нуди пакет-рачун. Уз друге услуге као што су картице, провизије и електронска плаћања, пажњу треба обратити и на минус, односно камату коју банка зарачунава. Клијенти којима се често дешава да морају да га користе најбоље је да бирају банку која има ниже камате за ту позајмицу. Ако им пак плата често касни, није лоше обратити пажњу и на то колико је банка толерантна на недозвољени минус, односно коју камату ту зарачунава.

У Србији, по мајским подацима Удружења банка Србије, има 7.396.581 текући рачун и користи их 4.926.430 грађана. Њима су банке одбориле да ван прихода који су им легну на рачун потроше 44,53 милијарде динара. Они који имају два рачуна, или који имају један, углавном су дисциплиновани па је у црвеном 275.608 рачуна. Подаци о каматама и на дозвољена и на недозвољена прекорачења могу се наћи на сјату Народне банке Србије. Они све клијенте о томе информишу већ неколико година.

Највећу камату на недозовљени минус има Сосијете женерал банка – 75,84 одсто, а за дозвољени је 36,59. Финансијска недисциплина те врсте ће папрено коштати и комитенте Теленор банке – 50,57 одсто у црвеном и 30,44 у дозвољној зони трошења. Занимљива је Пиреус банка: она има готово исту камату у оба случаја – за дозвољени 32,14 процента и онај други 32,06. Да је клијенте који су ушли у црвено притисла прилична невоља изгледа сматрају у Рајфајзен банци, где је камата за дозвољени минус 29,97 одсто а за недозвољени 11,99. Слично је и у Ерсте банци: 31,07 одсто дозвољени, а ниже, и то доста – 12,68 одсто – недозвољени минус. Најнижу камату на дозвољени минус има Халк банка – 19,69 одсто, а на недозвољени је 33,25.

Савет који се може дати клијентима је да не користе ни дозвољени, а камоли недозовљени минус, јер су и „дозовљене камате” папрене. Данас се камате за динарске кредите крећу у просеку око 15 одсто. Банке масовно одбравају кредите за рефинансирање па се ту може јефтиније препаковати – отплатити и дозовљни минус, али не и онај из недозвољене зоне.

Д. Вујошевић