Инфлација погурана већим растом цена хране и енергената
БЕОГРАД: Убрзање међугодишње инфлације са 10,4 одсто у мају на 11,9 одсто у јуну вођено је нешто вишим растом цена хране и енергената од очекиваног, при чему се њихов допринос укупној инфлацији и даље креће око 70 одсто, објавила је Народна банка Србије.
Инфлација је у јуну, према подацима Републичког завода за статистику, на месечном нивоу износила 1,6 одсто.
С друге стране, међугодишња базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу да утичу у већој мери и даље је знатно нижа од укупне и у јуну је износила 6,7 одсто, наводи НБС.
Половина месечне инфлације у јуну од 1,6 одсто последица је раста цена хране (2,3 одсто), док је друга половина последица раста цена енергената (2,7 одсто) и раста цена у оквиру базне инфлације (0,9 одсто).
У оквиру цена хране, раст цена прерађене хране износио је 1,9 одсто, што је нешто спорији темпо него мају (2,3 одсто).
Посматрано у односу на исти месец prеthodnе године, цене прерађене хране су у јуну биле више за 15,4 одсто, а цене непрерађене хране за 25,4 одсто.
Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране.
Кретање цена енергената је највећим делом било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на цене нафтних деривата на домаћем тржишту, чији је раст цена у јуну износио 4,7 одсто.
Под утицајем снажнијих трошковних притисака и веће увозне инфлације, у јуну је настављен и раст базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), при чему је тај раст био мањи од очекиваног.
Базна инфлација у Србији наставља да се креће на знатно нижем нивоу и у односу на укупну инфлацију и у односу на базну инфлацију у појединим земљама средње и југоисточне Европе, наводе из НБС.
Томе је наставила да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се крећу у границама циља.
Смањивању инфлаторних притисака наставиће да доприноси и одлука Владе Србије да омогући предузећима да до краја августа 2022. купују струју по повољнијим условима од тржишних, као и одлука о ограничавању цена појединих животних намирница, кажу у централној банци.
Према пројекцији НБС из мајског Извештаја о инфлацији, с доласком нове пољопривредне сезоне, под претпоставком да се не понови прошлогодишња суша, инфлација би од августа ове године требало да има опадајућу путању.
У границе инфлационог циља, који износи 3 ± 1,5 одсто, инфлација ће се највероватније вратити у другој половини наредне године, а затим наставити да успорава до краја периода пројекције, који се односи на наредне две године.