Храна и енергија и даље потпаљују раст цена

То је, како је наведено, у складу са очекивањима Народне банке Србије. И даље се око две трећине доприноса укупној инфлацији односи на раст цена хране и енергената, кажу у централној банци.

На месечни раст цена од 1,4 одсто највише је утицао раст регулисаних цена (по основу раније најављених корекција цена електричне енергије, гаса и цигарета) и цена хране, док је у мањој мери допринео и раст цена у оквиру базне инфлације. Месечни раст цена у оквиру базне инфлације био је спорији у односу на укупну инфлацију и у јануару је износио 0,9 одсто. С друге стране, цене деривата нафте су забележиле пад од 2,4 одсто на месечном нивоу. Месечни раст цена прерађене хране у јануару је износио 1,3 одсто и успорио је у односу на остварења из prеthodnih месеци. Вођене вишим ценама поврћа, цене непрерађене хране су у јануару повећане за 2,4 одсто. Посматрано у односу на јануар 2022. године, цене хране и безалкохолних пића су порасле за 23,7 одсто.

Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега високих светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката суше у Србији и у већем делу Европе, наводе из НБС.

Код цена енергије, поред пада цена нафтних деривата, у јануару је забележена и корекција цена електричне енергије и гаса, што је утицало да раст цена на нивоу целе групе у јануару износи два одсто.

Базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и даље се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације и у јануару је износила 10,4 одсто, чему знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.

На постепено ублажавање трошковних притисака могло би да укаже успоравање инфлације у зони евра и успоравање раста произвођачких цена код нас и у међународном окружењу.

Републички завод за статистику је објавио да су цене производа и услуга личне потрошње у јануару у односу на децембар 2022. године у просеку повећане за 1,4 одсто, а у поређењу са истим месецом prеthodnе године да су повећане за 15,8 одсто.

У 2022. години, у поређењу са 2021. годином, потрошачке цене су у просеку повећане за 11,9 одсто. Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у јануару 2023. године, у односу на prеthodni месец, раст цена је забележен у групама: становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива (3,5 одсто), алкохолна пића и дуван (2,5 одсто), храна и безалкохолна пића (1,6 одсто), опрема за стан и текуће одржавање (1,3 одсто), рекреација и култура (један одсто), ресторани и хотели (0,6 одсто), здравље (0,2 одсто) и комуникације (0,1 одсто). Пад цена је забележен у групи транспорт (-0,6 одсто).

Према актуелној средњорочној пројекцији, НБС очекује да ће међугодишња инфлација остати повишена у првом тромесечју ове године, пре свега као последица наставка преношења високих трошковних притисака из prеthodnog периода на цене хране и других индустријских производа, као и корекције цена електричне енергије и гаса. НБС процењује да ће се инфлација након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини текуће године, тако да очекује да ће крајем године бити на двоструко нижем нивоу у односу на актуелне нивое.

У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у prеthodnom периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња у условима очекиваног успоравања глобалног привредног раста, саопштила је НБС.

З. Делић