Газдама мањи трошак, радницима иста плата
НОВИ САД: Прошле недеље је министар финансија Синиша Мали представио пакет стимулативних мера за растерећење привреде, међу којима су смањење пореског оптерећења рада, укидање појединих накнада и промена начина обрачуна пореске амортизације да би се подстакао даљи раст привреде и нова запошљавања.
Донета је одлука да се смањи пореско оптерећење рада укидањем доприноса за осигурање од незапослености на терет послодавца, који је износио 0,75 одсто, објаснио је Мали.
Како је додао, том мером смањује се пореско оптерећење просечне нето плате са 63 процента на 62.
До краја октобра ове године усвојиће се нови закон о накнадама, који ће донети укидање појединих накнада, чиме ће бити смањени парафискални намети, највио је министар.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж оцењује да је тај Владин пакет стимулативних мера за растерећење и подстицај привреде и новог запошљавања добра вест и још један резултат унапређеног дијалога пословне заједнице и Владе, који у име својих чланови води ПКС.
Одлука да се укину доприноси за осигурање у случају незапослености на терет послодавца и поједини парафискални намети, као и промена начина обрачуна амортизације, први је и значајан корак у растерећењу привреде, истиче Чадеж.
Можда не толико, додао је Чадеж, по висини уштеда које ће компаније у овом тренутку појединачно остварити, али сигурно као увод у целовиту реформу пореског система договорену с ММФ-ом, кроз коју ће се у наредним годинама реализовати и иницијативе привреде за значајније смањење пореза и доприноса.
Укидање доприноса за осигурање од незапослености на терет послодавца од 0,75 одсто конкретно значи да ће газда сада на раднику који ради за минималац „уштедети” 273 динара месечно. За оног радника који ради за просечну плату од 49.000 динара, уштеда послодавца је 508 динара. Свакако да радници који раде за минималац – а процењује се да је таквих најмање 350.000 – неће осетити да се укида допринос за осигурање од незапослености на терет послодаваца, а већу плату очигледно неће имати ни они са већим примањима јер је реч своти којом се смањује трошак пословања, а не трошкови рада.
Председник Фискалног савета Србије Павле Петровић процењује да ће у српском буџету за наредну годину за подстицање привредног раста бити расположиво од 400 до 450 милиона евра. Сматра да би половину тог новца, око 200 милиона евра, требало утрошити на смањење пореза.
Мада је реч о малом смањењу, послодавци такву одлуку Владе Србије поздрављају и тврде да је и она добродошла. Тако Небојша Атанацковић из Удружења послодаваца Србије истиче да је то очекивани потез српских власти јер су га и најавиле на седници Социјално-економског савета.
Ако желимо да наставимо високе стопе привредног раста, растерећење привреде мора бити много значајније, рекао је Атанацковић.
Ту су, додаје, и парафискални намети, чије смањење је министар такође најавио.
Велики део тих такси иде у локалне буџете и они их одређују како хоће. Осим тога, ми сваке године добијамо нова оптерећења с усклађивањем закона с ЕУ, али наше фирме нису тако јаке као европске да то издрже, казао је Атанацковић.
По оцени професора Економског факултета у Београду Милојка Арсића, смањење доприноса јесте скромно, али ту меру свакако треба подржати.
Било би боље да је смањење неколико процентних поена, али очигледно је да се у buyеtu за наредну годину предност даје повећању расхода, повећању плата и пензија, него смањењу пореских оптерећења, оценио је професор Арсић.
Љ. Малешевић
