Не зна се власник сваке пете фирме у Србији

Наиме, иако су привредна друштва, осим јавних акционарских, задруге, огранци страних привредних друштава, пословна удружења и удружења, фондације и задужбине, установе и страна представништва, по слову закона имала обавезу да се упишу у Централну евиденцију стварних власника у АПР-у до краја јануара ове године, а они који су оснивани након тога да одмах при упису у регистар то учине, део њих то није испоштовао.

АПР је у фебруару ове године саопштио да је од 150.000 обавезника Централној евиденцији стварних власника приступило 145.500, док је цео поступак евидентирања завршило 116.600 привредних друштава, задужбина, фондација, удружења и приватних установа.

Половином јуна ове године АПР је саопштио да је више од 74 одсто регистрованих субјеката евидентирало податке у Централној евиденцији стварних власника, од  чега је законску обавезу испунило више од 79 одсто привредних друштава, 67 одсто удружења, као и 75 одсто задужбина, фондација и установа.

На крају прошлог месеца скоро 20 одсто привредних друштава није евидентирало стварне власнике, па ће, по свој прилици, Агенција за привредне регистре морати почети да кажњава оне који не поштују  законску обавезу, а предвиђене казне за то нису мале. Од свих обвезника стварне власнике је евидентирало највише привредних субјеката –  82 одсто, а најмање су ову обавезу испунила удружења – 68,5 одсто. Ови подаци су били и разлог да АПР позове привредна друштва, установе, удружења и задужбине да у што краћем року изврше своју законску обавезу, јер ће у супротном бити кажњени. 

А казне нису безазлене. Наиме, Закон о Централној евиденцији стварних власника предвиђа да уколико се у року од 15 дана од дана оснивања или промене власничке структуре подаци не доставе АПР-у, следи новачана казна од 50.000 до два милиона динара. С друге стране, уколико неко покуша да прикрије стварног власника или у Централну евиденцију не упише податке о стварном власнику, упише неистинит податак, промени или избрише истинит податак о стварном власнику регистрованог објекта, предвиђена је казна затвора од три месеца до пет година. Другим речима, то се квалификује као кривично дело за које следи затворска казна.

Како је поступак евидентирања електронски и бесплатан, остаје нејасно зашто се још увек не зна стварни власник сваког петог привредног друштва у Србији? Тим пре  што је Закон о Централној евиденцији стварних власника и донет како би се коначно стало на пут прикривању правних власника домаћих и страних компанија, а тиме и уплив сумњивог новца и његов улазак у легалне токове.

Пракса прикривања стварног власника била је посебно изражена у приватизацији бројних државних предузећа, а резултат је био не само уплив сумњивог новца, већ и прикривени утицај тајкуна и сумњивих личности на економске и политичке процесе у земљи преко скривеног власништва.  Комитет Манивал при Савету Европе је због тога и захтевао од Србије да лане “појачан надзор” над спречавањем прања новвца, а један од начина јесте и овај закон и успостављање Централне евиденције стварних власника као јединствене електронске базе података о физичким лицима која су стварни власници компанија, задруга, огранака страних привредних друштава, пословних удружења, фондација, задужбина, установа.

У Централној евиденцији стварних власника морају бити наведена имана особа која посредно или непосредно имају најмање 25 одсто удела, акција, права гласа у одређеном привредном субјекту, као и они који имају преовлађујући утицај на доношење одлука и вођење послова. Осим имена стварних власника у овој  евиденцији налазе се и подаци о самим компанијама, удружењима, фондацијама, назив, матични број, ПИБ, статус и претежне делатности, контакт подаци, мејл адресе, бројеви рачуна у банкама...

Подаци о стварним власници уписаним  у Централну евиденцију   важни су и за државне органе, укључујући Народну банку Србије, као и свим обвезницима по Закону о спречавању прања новца и финансирању  тероризма.

- Важни су и Пореској управи, управо да би се спречила избегавања плаћања пореза. Сви ти државни органи воде рачуна о томе ко је физичко лице које суштински поседује или на неки начин контролише неко привредно друштво или установу, удружење, задужбину  - објаснила је Марија Пајић, заменик Регистратора привредних субјеката у АПР-у.

Она напомиње да се подаци о стварним власницима могу разликовати од оних правних/номиналних власника уписаних у матичне регистре, као што је регистар привредних субјеката који такође води АПР.

Треба истаћи и да уколико је оснивач привредног друштва држава Србија, аутономна покрајина или локална амоуправа, овај закон се на њих не примењује, јер се њихов стварни власник зна.

Љубинка Малешевић