Знање људи највећи “магнет” за долазак инвеститора

То је један од закључака панела о инвестиционом окружењу у Србији у оквиру Копаоник бизнис форума.

Председник Одбора гувернера AmCham-a Зоран Петровић каже да амерички инвеститори као позитивне ствари за улагање у Србију често наводе квалификовану радну снагу, ниске трошкове пословања, близину тржишта ЕУ, као и постојање споразума о слободној трговини које наша земља има са ЕУ и источним земљама.

Веома важан фактор који, такође, истиче он, наводе инвеститори јесте макроекономска стабилност - што инфлација већ пет или шест година није тема у нашој земљи и што је стабилан курс.

Истиче да су за инвеститоре веома важне и субвенције које држава даје. Међутим, како би пословно окружење у нашој земљи било боље, додаје да је потребно да се ради на владавини права, борби против корупције, ефикасном судству и ефикасности јавне управе.

Петровић је поздравио најаву да ће Влада Србије потписати нови саветодавни аранжман са ММФ-ом и додаје да ће ММФ бити потребан Србији док не дође до инвестиционог кредитног рејтинга.

Говорећи о инвестиционом кредитном рејтингу, Петровић очекује да ће Србија доћи до њега, први пут у својој историји, у другој половини следеће године.

Наглашва да је један од предуслова за то да Србија оствари добар привредни раст.

Председник Одбора директора ЈБАС-а Горан Пекез каже да се јапански инвеститори одлучују за Србију такође због квалификоване радне снаге, а нарочито због тога што у нашој земљи не само инжењери, већи и радници у фабрикама знају енглески језик.

Истиче да је јапанским инвеститорима то битно како би знали да ли могу одмах да прмене тренинге и обуке или је потребно да се они преводе.

“Јапански инвеститори обраћају све више пажње на Србију и мислим да је виде у светлу својих европских операција”, каже Пекез.

Због тога, наглашава, главни ресурс Србије за привлачење страних инвеститора јесу људи.

Пекез је истакао да су у време паднемије чак две велике јапанске компаније дошле у Србију - “Тојо Тајерс” и “Нидек”.

“Од пет или шест јапанских компанија које постоје у Србији, оне запошљавају око 7.000 људи и њихове инвестиције се мере милијардама евра”, рекао је Пекез.

Председник Српског пословног клуба “Привредник” Зоран Дракулић сматра да домаћи инвеститори немају једнак третман на нашем тржишту као страни и да би та политика државе требало да се промени.

“Нема нама развоја од шест или седам одсто без јаке домаће привреде”, каже Дракулић.

Истиче да би субвенције државе требало да добијају компаније које доносе нове технологије и високе плате, а не оне које, како каже, запошљавају јефтину радну снагу.

Велики потенцијал Србије Дракулић види у развоју пољоприведе и извозу прерађених производа и додаје да би наша земља морала да подигне пољопривреду за шест пута.

Највећи бенефит Србије од јапанских инвеститора, додаје он, јесте нова технологија која ће нашу земљу учинити конкурентнијом.

Генерални директор “МК групе” Михаило Јанковић указао је на панелу да Србија већ данас има дефицит кадрова за одређене професије, те да уколико не буде модернизовала систем образовања и прилагодила га потребама тржишта, биће у заостатку за осталим тржиштима.

“Као земља требало би да размишљамо о доступности кадарова у будућности, не само због депопулације, већ и због промењених потреба профила који ће бити за пет и десет година. То вуче са собом и модернизацију система образовања, јер уколико не будемо могли да одговоримо захтевима, заостајаћемо за другим тржиштима”, рекао је Јанковић.

Како би пословање у Србији било још боље, додаје он, потребно је да се ради на владавини права.

Д. Млађеновић