Због економије се одлази, због ње ће се и остајати
Из Србије сваке године пут других држава, а због потраге за радним местом, усавршавања у каријери, школовања... оде значајан број грађана.
Многи од њих се врате, али многи и не, и то није проблем с којим се суочава само Србија. Напротив, реч је о глобалном проблему, с којим се свака држава бори на свој начин.
Управо то било је тема недавног излагања министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића, који је изјавио да је питање миграција од општег интереса за Србију и да је формирано координационо тело које има задатак да Влади Србије да предлог како треба да изгледа стратегија о томе како зауставити економске миграције. Он је, говорећи на „Копаоник бизнис-форуму”, рекао да не постоје прецизни подаци о томе колико грађана Србије сваке године одлази из земље, али да се та бројка креће између 6.500 и 35.000-40.000 годишње.
– Они који одлазе не ођављују се из Србије јер немају обавезу да то учине, па се зато и не зна тачно колико је грађана отишло из земље – рекао је Ђорђевић. – Најбољи одговор на то питање даће попис идуће године, будући да је последњи био 2011. Природни прираштај у Србији је негативан, а свега је неколико општине у којима је позитиван: Прешево, Бујановац, Нови Сад и београдска општина Звездара. Годишње у Србији има између 40.000 и 45.000 људи мање, што је отприлике један мањи град, а током 2018. године 122.193 особа је променило своје стално пребивалиште.
Министар је истакао да се грађани Србије највише исељавају у Немачку, Шведску, Италију, да мушкарци најчешће одлазе у Словенију и Мађарску, а жене у Швајцарску, Италију и Норвешку.
– Суочени смо с миграцијама и на глобалном и на унутрашњем нивоу и оне утичу на укупан потенцијал наше државе и зато је то у фокусу ове владе. Циљ стратегије је да се заустави одлазак људи из Србије, као и да се успостави боља комуникација и ојача везе с дијаспором – казао је Ђорђевић.
По његовим речима, веома је важно и јачање институционалних капацитета, усклађивање образовања с потребама привреде и праћење трендова у вези са четвртом индустријском револуцијом.
Министар Зоран Ђорђевић подсетио је на то да је главни задатак да до 2025. плата у Србији буде 900 евра, а пензије 440. По његовим речима, значај регионалног повезивања и иницијатива „малог шенгена” веома су важни јер ће, по прогнозама, то земљи омогућити раст од 0,5 до 0,7 одсто.
– Морамо да радимо заједнички да бисмо имали веће тржиште, слободан проток људи и робе. Зато ће се улагати у здравство, пољопривреду, туризам, инфраструктуру, а биће издвојено 150 милиона динара за наше грађане који живе на Косову и Метохији – истакао је Ђорђевић.
– Изузетно је важно да мала и средња предузећа у Србији буду јака и буду мотор развоја земље. Такође, морамо имати јаку стратегију да би се видело и знало где је важно доводити инвеститоре и где која индустрија треба да буде присутна – рекао је Ђорђевић.
Он је нагласио да је интерес да држава почива на младима и да то буде основа за развитак нашег друштва, те да је за подршку младима опредељено 700 милиона динара, од којих је младим брачним паровима намењено 500 милиона, а 200 милиона динара усмерено је ка породицама с децом.
– Миграције су друштвени феномен и постоје од почетка људског друштва. Ми смо сада у ери највећих изазова када су у питању миграције, које су, пре свега, условљене економским мотивима, а процењује се да сада у свету има 700 милиона миграната. Миграције се дешавају и на глобалном и на домаћем нивоу и утичу на укупни потенцијал државе, па је зато та тема у фокусу јер зашто бисмо све ово радили ако немамо коме да оставимо – рекао је Ђорђевић.
Д. Мл.