Запослени и даље морају да достављају рачуне за превоз
БЕОГРАД: Запослени ће и даље морати послодавцима да достављају рачуне уколико желе да им буде исплаћена накнада за превоз, кажу у Министарству финансија.
Одредбом члана 18. Закона о порезу на доходак грађана прописано је да се не плаћа порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу накнаде документованих трошкова превоза за долазак и одлазак са рада - до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.988 динара месечно, кажу за Танјуг у Министарству.
Сходно томе, наведено пореско ослобођење до висине прописаног неопорезивог износа може се применити у случају када се такве исплате документују одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом (нпр. рачун за куповину месечне претплатне карте, дневне карте или карте за једну вожњу у јавном превозу, рачун за гориво у случају коришћења сопственог возила и слично).
По основу накнаде трошкова који нису документовани одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом, обрачунава се и плаћа порез на зараду по стопи од 10 одсто.
Prеthodnih дана, медији су пренели да је ресорно министарство 3. јуна дало мишљење из кога произилази да послодавци више неће морати од запослених да траже рачуне за гориво или за карте у јавном превозу.
То мишљење је, међутим, погрешно протумачено и у Министарству наводе да се практично ништа није променило, односно да ће запослени и даље морати да правдају трошкове превоза.
Према закону, ако се накнада за долазак и одлазак са рада не документује веродостојном рачуноводственом исправом, исплате запосленима на име накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада сматрају се недокументованим трошковима.
Према члану 9. Закона о порезу на добит правних лица, примања запосленог која се, у смислу закона којим је уређено опорезивање дохотка грађана, сматрају зарадом, укључујући и примања на која се до износа прописаног тим законом не плаћа порез на зараде, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћена, односно реализована.
То подразумева да уколико запослени не достави послодавцу рачуне за плаћање превоза за долазак и одлазак са рада, а послодавац предметну накнаду исплати запосленом и обрачуна и плати порез на зараде по стопи од 10 одсто (сагласно закону који уређује опорезивање дохотка грађана), исплаћена накнада признаје се као расход у пореском билансу обвезника.
