За Европу неће бити користи од ограничења цене гаса
Енергетичар Милош Здравковић рекао је да је одлука ЕУ да ограничи цену руског гаса срачуната да лимитира приходе Руске Федерације, али да она додатно усложњава ионако тешку енергетску ситуацију и да ће се највише одразити на саму Европу.
„Не знам коме оваква одлука може да донесе корист, Европи свакако не. МИслим да су се у ЕУ прерачунали доносећи популистичке мере као што су ограничење цена руске нафте и гаса”, рекао је Здравковић за Танјуг.
Додао је да цене треба да одређује тржиште, а не да се намећу, јер то тешко да ће бити толерисано. Објаснио је да цена од 180 евра по мегаватсату одговара цени од 2.000 долара за 1.000 кубних метара гаса и напоменуо да је на берзи у Европи цена гаса 1.200 долара, а у САД 205,4 долара. „Прошле године у ово време Србија је руски гас плаћала 270 долара, Немачка 230 долара, а Турска 210 долара за 1.000 кубних метара. Видимо садашње цене и не улазећи у карактер рата у Украјини види се да је дошло до жестоког поремећаја тржишта гаса и нафте. Брент нафта на европској берзи кошта 80,782 долара за барел, а америчка ВТИ нафта 75,230 долара, што је разлика од 5,5 долара , а увек је била од 1,3 до 1,7 долара по барелу”, упозорио је Здравковић.
Како је навео, све се то рефлектује на Европу, јер се не ради о производима који немају купца, већ Русија даје 25 одсто светских потреба за гасом и 10 процената нафте. „Ризикују да Москва одговори прекидом испорука енергената”, истакао је Здравковић. Он је објаснио да ЕУ увози око 400 милијарди кубних метара годишње, од чега 245 милијарди кубика долази из Русије, или из Казахстана и Узбекистана, али преко територије Русије, јер друга могућност не постоји. „Помиње се течни гас који је скупљи, али је ту проблем инфраструктуре, односно недостатка пристаништа за танкере са течним гасом. Осим тога, запремина целокупне светске флоте тих танкера је око 400 милијарди кубних метара, колико Европа увози, али где су потребе Јапана, који купује много више гаса него Немачка или Јужна Кореја, која троши приблично као Немачка, а сада је Индија постала велики купац ЛНГ-а, Кина такође...”, рекао је Здравковић.
Он сматра да ће Европа са пуним складиштима ову зиму, која тек почиње, некако презимити, али да ће наредне зиме бити озбиљних проблема са енергентима.
Земље чланице ЕУ, да подсетимо, одобриле су механизам за ограничавање велепродајних цена гаса. Предвиђено је да механизам ступи на снагу у случају да цене гаса буду веће од 180 евра по мегават сату (MWh) три дана заредом. Одлука предвиђа и да се ограничење активира само ако цена за најмање 35 евра прекорачи просечну међународну цену течног природног гаса (ЛНГ), прецизира се у саопштењу. Уколико се маханизам активира, предвиђено је да буде на снази најмање 20 дана. Механизам ће се примењивати од 15. фебруара 2023. године.
Одлука је привремена и важиће годину дана. Комисија ће до 1. новембра 2023. године извршити ревизију уредбе с обзиром на општу ситуацију у снабдевању гасом и на основу тог извештаја може предложити продужење њеног важења.
Само је Мађарска гласала против увођења овог механизма, а Холандија и Аустрија су биле уздржане. Немачка, која се такође дуго није слагала са увођењем овог механизма, данас је коначно гласала за. Земље које се од почетка залажу за ограничавање цене гаса су Италија, Грчка, Шпанија, Белгија и Пољска.
Д. Млађеновић