За боловање због короне 65 одсто плате, а може и цела

Влада Србије је почетком априла препоручила послодавцима да промене акта како би запосленима који привремено одсуствују са рада због потврђеног ковида, мера изолације или самоизолације, зарада била исплаћивана у целости, али је одлука о висини плате, ипак, на послодавцу.



У Унији послодаваца Србије је речено Танјугу да исплата пуне зараде услед боловања због короне није званично обавезујућа, али да је послодавцу дата та могућност.



Иначе, Закон о раду предвиђа обавезу послодавца да за време привремене спречености за рад у првих 30 дана одсуства запосленог исплати најмање 65 одсто просечне зараде.



Просек се рачуна у prеthodnih 12 месеци, са могућношћу да се исто право утврди у већем износу колективним уговором или правилником о раду и уговором о раду.



Влада Србије је препоруком послодавцима, која је још увек на снази, обухватила и боловање које је наступило као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, службених дужности и контакта са лицима којима је потврђена болест КОВИД, наложена мера изолације или самоизолације.



"Одсуство са рада се доказује решењем надлежног органа (санитарног инспектора, органа надлежног за контролу прелажења државне границе, царинског органа, изводом из евиденције Министарства унутрашњих послова...) или извештајем лекара о привременој спречености за рад - дознаком, у складу са законом", наводи се у закључку Владе Србије.



Из Министарства рада раније су рекли Танјугу да овај закључак Владе Србије није временски ограничен на период ванредног стања.



Како су објаснили, нема сметњи да послодавци, својим колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду, уреде већу накнаду зараде за случај одсуства са рада због привремене спречености за рад, од накнаде која је уређена Законом о раду и Законом о здравственом осигурању.



Почасни председник УПС Небојша Атанацковић каже за Танјуг да исплата пуне зараде услед боловања због короне није обавезујућа, већ да је то могућност.



Објашњава да све, ипак, зависи од случаја до случаја, имајући у виду различиту пословну културу у компанијама.



Наводи да је раније било доста злоупотреба коришћења боловања те да су зато послодавци били опрезни.



Атанацковић каже, међутим, да сада има примера да послодавци исплаћују целу плату и када радници отварају боловање и због других здравствених проблема, а не само због корона вируса.