Влаховић: Раст заснован на инвестицијама и извозу

На 18. Економском самиту Србији, чији је Танјуг медијски покровитељ, ученици панела о значају фискалне консолидације за будући раст сагласили су се је буџет Србије уравнотежен, али и рањив и то у зависности од тога које ће мере економске политике влада дефинисати у наредном периоду. 



Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић се осврнуо на досадашње резултате у структурним, посебно реформи тржишта рада, наводећи нови Закон о раду, напредак на Дуинг бизнис листи, започету реформу пензионог осигирања…



Влаховић истиче да раст БДП мора да се занива на инвестицијама и расту извоза што, каже, није био случај 2017. па чак ни у 2016. години, а онда тек на расту приватне и јавне потрошње. 



“Поред капиталних инвестиција, потребно је створити амбијент за раст приватних инвестиција”, рекао је Влаховић и истакао да кљуцни допринос у будућем расту морају да дају домаће приватне инвестиције, јачање институција, унапређење инфраструктуре и образовања. 



Председник Савета гувернера НБС Небојша Савић рекао је да остварену макроеконосмку стабилност треба одржати и она подразумева и фискалну консолидацију и одржавање монтране стабилсности и ниске стопе инфлације. 



“Треба у будуће да обезбедимо фискалну, монетарну стабилност и да то буде основ нашег раста””, поручио је Савић.



Сматра да структурне реформе треба да унапреде јавни сектор, јавна предуеха, као и дефекте који постојеу јавној управи, а кључне су по њему креативне индустрије и иновативност. 



“Да бисмо урадили више морамо да обезбедимо много већи степен иновативности и креативности”, навео је Савић и истакао вазнзост квалитетног система образовања који мора да иде у сусрет томе. 



Професор Економског факултета Драган Ђуричин да без озбира на успех фискалне консолидације, постоје многе рањивости садашње ситуације. 



”Тачно је да имамо равнотежу у буџету, али и даје имамо трговински дефицит и капитални дефицит који се покрива страним директним улагањима. Оно што треба Србији је робустан растђ, рекао је Ђуричин.



Поред одржавања стабилне и ниске инфлације, Ђуричин сматра да треба повећати ниво производње и то кроз инвестиције, али упозорава да је наша привреда и даље изложена системским преморима и системским подрхтавањима, али да ипак оптимистично гледа на будућност.



Он се заложио за “”интелигентан раст”” базиран на конкрентским предностима Србије, пре свега на расту ИКТ који , невстиције у образовање.



Оснивач и председница Центра за напредне економске студије и бивша министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички река је да је фискална консолидиција деловала позитивно на привредни раст и да се први пут десило да држава “не гуши” привреду. 



Истакла је важност постојања фискалне дисциплине за коју каже да још није постигнута, те да се сада дешава да имамо јавну управу која није у стању да прати привредни раст који би могао да се настави јер је, истиче, привреда стасала да понуди конкретне производе и конкурентна је на страним трижстима. 



“Држава треба да помогне привреди да постигне продуктивности кроз програме и инвестиције. Поред инвестиција потребно је и повећање потрошње”, наводи Удовички и додаје очекује да ће се раст убрзано наставити.



Професор Економског факултета Дејан Шошкић рекао је да фискална консолидација није крај реформи и да је неспорно да Србија прави помаке, као и да инвестиције благо расту.



Ипак, инвестиције су и даље испод 20 одсто, што је, додао је, испод нивоа који је потребан за одрживи раст.



Он је рекао да је важно да постоји озбиљније улагање у образовање, истраживање, развој и науку.



“Мислим да је кључно питање инвестиција у људски капитал и да се више ради на капиталним улагањима, као и да се улаже у инфраструктуру, а важан је и институционални развој и владавина меритократије. То су три важна стуба”, нагласио је Шошкић.



Како је рекао, у Србији је потребно више домаћих инвестиција и да се унапреди целокупан амбијент за улагање.