Весић: Укидање конверзија откључава градилишта

Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, коју је спровело Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, завршена је недавно, наводи лист.

Весић је разговарао о изменама закона са представницима Савета страних инвеститора (ФИЦ) и оценио да ће оне допринети бржем издавању грађевинских дозвола. 

Предложеним изменама ван снаге стављају се Закон о конверзији и Закон о линијској инфраструктури, због којег је, како је навео ресорни министар, Европска унија имала највеће примедбе на напредак Србије у процесу прикључења.

Грађевинарство у БДП-у земље учествује са шест одсто, али се ипак осећа пад због кризе.

Овим изменама биће уведен ред, а омогућиће се да се ради брже и подстакне стамбена градња, рекао је Весић, нагласивши да постоји жеља да се више гради, као и да буду заштићени и инвеститори и грађани. 

Како је професор Правног факултета у Београду Милош Живковић објаснио генезу овог проблема за "Новости" - конверзија је заправо "инвестиционо блокирала" многе локације. 

"Наплата конверзије је, према званичним подацима, за 13 година примене генерисала укупно око девет и по милиона евра за Републику Србију. То значи да је приход био нешто мање од 800.000 евра годишње, што је за државу занемарљиво", рекао је Живковић.

Према његовим речима, уз то, захваљујући томе што је конверзија била услов за добијање грађевинских дозвола, она је заправо блокирала многе локације, пре свега локације земљишта на којима су предузећа која су стекла право коришћења тог земљишта у поступцима у којима се говорило у Закону о конверзији уз накнаду, дакле приватизована предузећа, као и непокретности купљене у извршном или стечајном поступку.

"Када је 2014. године измењен Закон о планирању и изградњи, уведена је обједињена електронска процедура издавања грађевинских дозвола, и једно уско грло које је постојало у делатности изградње објеката је "отчепљено". Као што сви можемо да видимо, не само у Београду, од 2014. године се гради више него икада раније", навео је Живковић. 

Он је додао да смо полако дошли у фазу у којој су те локације односно земљишта која су била релативно чиста са тачке гледишта могућности њиховог развијања, то јест изградње објеката у складу са урбанистичким плановима, полако већ изграђена, те сада долазе на ред друге врсте инвестиција.

Изградња је једна од најважнијих делатности на којој почива раст нашег БДП-а, јер за собом вуче низ других делатности, додао је професор Живковић и истакао да је управо из овог разлога нарочито важно укидање накнаде за конверзију након 14 година. 

Како је навео, смисао укидања накнаде за конверзију је у томе што ће она омогућити да многе локације које су сада "закључане", односно неисплативе, постану исплативе за делатности изградње. 

Министар  грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић је најавио јуче у парламенту да ће изменама Закона о планирању и изградњи бити укинут Закон о линијској инфраструктури, на који је Европска унија имала највише примедаба.

Весић је, одговарајући посланику Владимиру Обрадовићу из посланичке групе "Уједињени", који је затражио већу транспарентност у реализацији пројеката, рекао да Министарство на чијем је челу и ФОН раде на програму праћења свих инфраструктурних пројеката, како би се у сваком тренутку знао степен финансијског извршења, извршени радови, кашњења... 

Он је одбацио критике опозиције, која је тврдила да се за пругу Београд-Ниш узима кредит у износу од 2,8 милијарде евра, прецизирајући да је реч о укупној вредности пруге, а да је кредит у износу од 1,6 милијарди евра.

Према његовим речима, за изградњу пруге између Београда и Ниша, која ће омогућити да грађани за 100 минута стижу од једног до другог места, расписује се тендер по процедурама Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.

На питање опозиције ко одређује које су пруге важне, Весић је упитао ко је краљу Милану одредио да гради пругу између Београда и Ниша?

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре посетио је јуче раднике који изводе завршне радове у тунелу Бели поток, на обилазници око Београда, којом ће возила до Бубањ потока пролазити већ од 1. јуна. 

У тунелу се постављају завршне облоге, чиме ће он бити конструкционо потпуно комплетан, након чега ће уследити опремање, указује се у саопштењу ресорног Министарства. 

Весић је прецизирао да је деоница обилазнице око Београда од Стражевице до Бубањ потока дужине 9,6 километара, а осим тунела Бели поток, чије су две цеви дуге по 360 метара, обухвата и два моста дужине 913 метара, четири надвожњака дужине 870 метара, као и две петље - Авала и Бубањ поток.