Весић: Радимо на укидању транзитних дозвола за српске камионџије

Он је истакао да је такав режим дозвола већ укинут билатерално са девет земља ЕУ.



Весић је објаснио да је сада шитем транзитних дозвола такав да онолико дозвола које Србија изда појединачно другим земљама, исто толико дозвола они дају нашим возачима камиона, што је компликована бирократска процедура, јер за сваки одлазак у иностранство наши возачи морају да добију нову дозволу.



У протеклом периоду смо са девет земаља ЕУ укинули те дозволе, и ту имамо либералан режим. Ја сам у првих месец дана покренуо иницијативу на састанку са представницима Владе Шпаније да укинемо транзитне дозволе, а о томе сам разговарао и са министром транспорта Азербејџана приликом недавне посете председника те земље, рекао је Весић за ТВ Пинк.



Додао је да је такву иницијативу покренуо у контактима са званичницима Италије и Аустрије, а најавио је да ће исти предлог упутити и Немачкој.



Министар је указао и да је на састанку са представницима “Путева Србије” разговарао о опремању две локације на ауто путу од Суботице до Ниша, које би биле уређена одморишта за возаче камиона.



Да могу да одморе, одспавају, окупају се, ручају. Желимо да све буде уређено како треба, под камерама, да возачи могу да одспавају у пристојним собама и да та одморишта буду државна, рекао је Весић.



Објаснио је да ће због таквих погодности страни возачи чешће користити наше ауто-путеве и тако код нас плаћати путарину.



Ја ћу наредне недеље разговарати са возачима камиона, да видимо шта држава додатно може да уради да им олашка рад. Није све до нас, договори зависе и од других земаља, али на нама је да се боримо за наше возаче. Они запошљавају велики број људи, превозе робу, нагласио је Весић.



Навео је да Србија постаје и све важнији логистички центар, будући да се гради железничко-друмски интермодални терминал у Батајници, а градиће се и у Макишу, док ће капацитет Аеродрома "Никола Тесла" бити удвостручен.



Све више карго превоза пролази кроз Србију, све је више логистичких центара, што значи да ће бити више камиона, возова, и зато радимо и нове пруге, рекао је Весић.



Он је навео да се ради на успостављању интегрисаног граничног прелаза на Хоргошу, што ће довести до убразавања царинске процедура и смањења чекања камиона на граници.

У току тендер за 10 нових електропуњача

Весић је изјавио да је у току тендер за набавку 10 нових електропуњача, који ће бити постављени дуж путева у Србији, јер због раста броја возила на електрицни погон, расте и потреба за додатним пуњачима.

У Србији, за сада, на ауто-путевима постоји осам електропуњача, пет капацитета између 22 и 50 киловата постављено је 2017. године, док су три супер брза, снаге 175 киловата, постављена прошле године, рекао је и подсетио да Министарство за заштиту животне средине даје субвенције за куповину електричних аутомобила.

Одморишта на ауто-путевима ће, како је навео, бити уређена и претварана у оазе са електропуњачима - тражиће се партнери, биће дозвољено да се отвори ресторан, кафић или продавница како би сви који пролазе кроз Србију, док пуне батерију могли да попију пиће, нешто купе.

План је и да се подстакне куповина тагова за електронско плаћање путарине, коју сада, каже, користи око 55 одсто корисника ауто-путева.

Министар је навео и да ће највећа тековина председника Србије Александра Вучића бити управо изградња инфраструкуре, иако ће га неки памтити по томе што је вратио углед Србије у међународној заједници, неки по борби за КиМ, трећи што смо у тренутку када је малтене поцео трећи светски рат сачували слободу и независност, а неки по великом смањењу назапослености и расту БДП-а.

Весић је указао да се никада није изградило толико пруга, путева, што не знаци само бољу повезаност, већ и радна места, веће плате и останак грађана у земљи.

Изградња инфраструктуре значи напредак земље, рекао је Весић и додао да од брзе пруге Београд - Нови Сад нема бољег примера за успех политике Александра Вучића.

Додао је да ћемо са ЕУ брзо уговорити градњу брзе пруге Ниш -Београд, на којој ће возови такође циркулисати брзинама од 200 километара на сат.

Подсетио да је у плану завршетак пруге Београд - Шид, на којој је брзина такође 200 километара на сат, док је на барској прузи завршена реконструкција деонице од Ресника до Ваљева, на којој је брзина 160 километара на час.

Каже да је у плану даља обнова од Ваљева до Врбнице, односно до црногорске границе, а радиће се и брза пруга Краљево-Сталац-Рудница.

Касније ће се радити пруга од Ниша до Прешева, на којој ће возови такође ићи брзином од 200 километара на сат, а која ће бити продужена према Скопљу, Солуну и Истанбулу, рекао је Весић.

Додао је да ће се радити и мање пруге, попут деонице Врбас-Сомбор, као и београдска градска железница, где је највећи број путника.

Када је реч о путевима, Весић каже да ће 2025. године бити завршен Моравски коридор.

У априлу деоница Појате - Макрешане, почетком октобра други део до Кошева, па ће Крушевац добити излаз на ауто-пут, казао је.

У првој половини 2024. године биће завршена деоница Адране - Прељина, па ће и Краљево имати излаз на ауто-пут, а затим ће бити спојене и Кошево и Адране 2025. године, навео је.

Додао је да се, поред Моравског, увелико раде Фрушкогорски коридор, где се гради мост код Претроварадина, као и Иришки тунел, а да после завршетка обилазнице око Београда следи деоница до Панчева са друмско-железницким мостом код Винче.

Завршава се и брза саобраћајница Панчево-Вршац, рекао је он и подсетио на значај изградње метроа у Београду.

То је права промена Србије, то је за нас важно, рекао је Весић.

Министар је додао и да је од октобра 2020. председник Вучић отворио 66 нових фабрика, вредности 2,4 милијарде евра, у којима ради 26.000 људи.

На питање о предлогу да се на делу ауто-пута кроз Београд уведе "жута трака", да се убрза пролазак возила јавног превоза и таксиста, каже да се о томе може разговарати када у јуну буде завршена обилазница.