Весић: Без развоја грађевинарства нема раста БДП-а

"Грађевинарство чини шест одсто БДП Србије. Ми смо ове године у буџету Републике Србије обезбедили 3,6 милијарди евра за улагања у инфраструктуру. Зато је важно да сви дамо свој максимум и да надокнадимо заостатак од прошле године", рекао је Весић за Танјуг.

Он је додао да је суштина Измена и допуна Закона о планирању и изградњи, за који је јуче завршена јавна расправа у више градова, да се скрате процедуре, да буду брже и транспарентније и да се брже добијају грађевинске дозволе.

Министар истиче да је упаљен је црвени аларм због пада броја издатих грађевинских дозвола, али додаје да се пад грађевинарства догађа у већини земаља у Европи, осим у две земље, и да је то последица економске кризе.

  "Постоји више разлога због којих се мање инвестира, а први је сам рат у Украјини, пораст цена, пораст цена кредита јер их грађани сада теже да добијају. Ту су и наши субјективни разлози као што је неорганизованост, слабије издавање грађевинских дозвола, дуже чекање него што је дозвољено и када то саберете добијете пад у грађевинарству", конставао је Весић.

Додаје да "ми не можемо да утичемо на оно што се дешава у свету али можемо да променимо оно што је до нас" и да је то основни разлог због којег се доносе Измене и допуне Закона о планирању и изградњи. 

 У наредних десетак дана, најавио је, биће обављени разговори са стручним организацијама, Привредном комором, Америчком привредом комором, Саветом страних инвеститора, Саветом зелене градње и многим другима који су важни за привредни развој.

Каже да је један од циљева Измена закона да се ослободе скривени ресурси који се до сада нису користили.

"То значи да ће бити омогућена конверзија без накнаде. Тај закон је донет пре 13 година и за то време Србија је зарадила  31 милион евра, што значи 2,3 милиона евра годишње. То је мизерна зарада у односу на оно што је изгубљено кроз порез на имовину, ангажовање компанија и оно што је могло да се изгради на тим локацијама. Уставни суд је дозволио да се укине тај закон, тако да је Србија једина земља у транзицији која има такав накарадни закон", наводи Весић.

Он каже да ће измене Закона о планирању и изградњи  омогућити да се активира 5.000 локација на којима може да се изгради 15 милиона квадрата, а на њима је могуће ангажовати велики број радника, обезбедити велики новац за локалне самоуправе кроз накнаде за доприносе за грађевинко земљиште и порез, а кроз промет некретнина за државу.

"На тај начин можемо чак и смањити цену стамбеног простора, јер ће се појавити више станова на тржишту", сматра министар.

Најављује да ће за инвеститоре бити уведена нова правила којих ће морати да се придржавају.

"Убудуће ће пре пријемних радова инвеститор морати да да гаранције локалној самоуправи за евентуалну штету коју би могао да нанесе трећем лицу. Ако се деси нека несрећа, као што је била у Видовданској, знаће се да ће се од тог осигурања наплатити штета, што до сада није било могуће", поручује Весић.

Наводи да и да ће пре добијање употребне дозволе, компаније морати да предају доказ о кретању грађевинског отпада, чиме ће се спречити појава грађевинских депонија, а компаније које граде, мораће пре добијања грађевинске дозволе да ураде снимак стања околних улица и да дају гаранцију да ће вратити све локалне улице у пређашње стање.

"То ће довести до веће сигурности људи, јер ако градите, значи да зарађујете и немате права да погоршавате стандард и комфор људи који ту живе. То је стандард који  постоји свуда у свету и нема разлога да не постоји у Србији", наглашава Весић.

На питање да ли ће бити појачане контроле градње, с обзиром на негативан пример шта се због лоше градње десило у Турској приликом земљотреса, Весић је одговорио да је то  питање за грађевинске инспекције, али да се разматра увођење строжих прописа.

"Разматрамо да у Измене закона уведемо појачане сеизмолошке прописе, да се уведу енергетски пасоши, јер људи морају да знају колико ће плаћати струју, грејање. То су све европски стандарди. Уводимо зелене сертификате за све јавне зграде и све објекте од преко 10.000 квадрата. Зелена градња која значи да се гради еколошким материјалима који не загађују животну средину", поручио је Весић.

Они који заговарају прекид односа са ЕУ, заговарају пропаст Србије

Весић је изјавио  да они политичари који заговарају прекид односа са ЕУ и прекид евроинтеграција, заговарају и економску пропаст Србије.

"Као члан Владе могу да вам кажем да политичари који сматрају да треба да прекинемо односе са ЕУ, сматрају да треба да нестане Србија, јер би Србија заиста нестала када би прекинула своје везе са ЕУ", рекао је Весић за Танјуг.

Он је навео да у Србији послује укупно 9.568 компанија са већинским капиталом из ЕУ у којима ради 281.841 радника или 20,4 одсто од укупне регистроване запослености у Србији.

Додао је и да фирме без обзира на порекло капитала, које производе и извозе више од 50 одсто својих производа на тржиште ЕУ, запошљавају 370.000 људи у Србији.

Весић истиче да укупно 17.700 српских компанија, без обзира на порекло капитала, извози део производа у земље ЕУ и да те компаније запошљавају 675.000 радника.

"Уколико би се због отежаних услова пословања са ЕУ број запослених у првом удару у овим фирмама смањио само за 10 одсто, разлика у месечним приливима за државу само на основу пореза и доприноса била би 17 милијарди динара месечно. За тај износ могу се исплатити зараде за око 16.000 радника у сектору образовања или око 14.000 запослених у сектору здравства", навео је Весић.

Он је додао да трговинска размена Србије и ЕУ износи 64 одсто укупне спољнотрговинске размене Србије са светом.

"Иако нисмо формално део ЕУ, ми смо економски део ЕУ, јер смо наслоњени једни на друге. У том смислу трудимо се да синхронизујемо законе са ЕУ и наравно да остваримо свој најважнији политички циљ, а то је да постанемо чланица ЕУ", поручио је министар.

Весић каже и да у свом сектору покушава да учини што је више могуће, а то укључује и напоре на укидању дозвола за камионџије са једним бројем земаља ЕУ.

 Наводи да, осим за седам или осам земаља са којима Србија споразуме о укиданују дозвола, за већину других земаља српске камионџије морају да узимају дозволе за транзит.

''Када сам био у Бриселу тражио сам од комесарске за транспорт да нас подржи и успео сам у томе. Послао сам писма на адресе 20 министара саобраћаја у Европи у којима сам тражио да укинемо режим дозвола за српске друмске превознике. Добио сам позитиван одговор од Шпаније, заказали смо за крај марта радну групу која треба да усагласи Нацрт споразума и очекујем да ће ускоро наши возачи возити у Шпанији без проблема", рекао је Весић.

Он је додао да ће, из тог разлога, почетком марта отићи у Италију, где ће о томе разговарати са италијанским министром транспорта Матеом Салвинијем.