Усвојен програм економских реформи од 2022. до 2024.

Као и у prеthodnim циклусима, документ даје преглед макроекономске, фискалне и монетарне политике, наводећи да је економска политика у Србији адекватно одговорила на кризу изазвану пандемијом корона вируса, чему је између осталог допринела prеthodno постигнута макроекономска стабилност, наводи се у објави Министарства .



Истиче се да је фискалном политиком обезбеђен свеобухватан пакет мера којим је пружена помоћ привреди и становништву и чији се позитивни ефекти одражавају на макроекономске показатеље.



Такође и да је продужено трајање неповољне епидемијске ситуације у 2021. години условило још једну, по обиму значајну помоћ привреди и становништву, како би се уз масовну вакцинацију становништва и стављање епидемије под контролу, обезбедили услови за потпун опоравак и раст економије.



Овај програм, наводе из Министарства финансија, у складу је са смерницама Европске комисије и даје преглед главних структурних изазова за конкурентност, као и одржив и инклузивни раст на централном нивоу организованих у 13 области.



Реч је о областима управљања јавним финансијама, зеленој транзицији, дигиталној трансформацији, пословном окружењу и смањењу сиве економије, истраживању, развоју и иновацијама, реформе у области економских интеграција, затим реформи енергетског те транспортног тржишта, пољопривреди, индустрији и услугама, образовању и вештинама, запошљавању и тржишту рада, социјалној заштити и инклузији и системима здравствене заштите.



У тим областима, истичу у Министарству, идентификована су три кључна изазова, а то су повећање запослености, посебно младих и усклађивање квалификација са потребама тржишта рада, унапређење пословног амбијента повољнијег за инвестиције, као и ефикасније коришћење енергије уз даље отварање енергетског тржишта.



Ови изазови биће приоритетни у наредном трогодишњем периоду, наводе у Министарству финансија и додају да је спровођење реформи идентификованих у овом документу важно како за побољшање конкурентности, подстицање отварања нових радних места и олакшавање социјалне инклузије, тако и за испуњавање економских критеријума у процесу приступања Европској унији.



Подсећају да је Влада Србије 2018. године именовала министра финансија Синишу Малог за националног координатора и руководиоца Радне групе за израду и праћење спровођења Програма економских реформи и да у изради овог документа осим Министарства финансија учествују Републички секретаријат за јавне политике, Народна банка Србије као и многобројни чланови intеrrеsornе Радне групе за израду и праћење спровођења Програма.



Програм 2022.- 2024. се разматра са представницима европских институција у првој половини ове године, после чега се усвајају оквири економског дијалога, на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања и нове заједничке препоруке за Западни Балкан и Турску.