Уновчити пољопривреду, туризам и енергетику у 2018. години
Какве су перспективе економије Војводине у наредној години, које су привредне гране које би развоју највише могле допринети, као и које кораке треба направити да би се то и постигло, разговарало се на јучерашњем округлом столу „Економија Војводине у 2018. години”, који су организовали „Колор прес група” и магазин „Економист”.
„Три привредне гране – пољопоривреда, туризам и енергетика – могу бити замајац раста привреде Војводине јер су потенцијали добри и треба их искористити“, рекао је покрајински секретар за привреду и туризам Иван Ђоковић.“Привреда Војводине има тенденцију раста и сигурно је да ће се у том правцу и наставити, а добри резултати су и доказ квалитетне сарадње и добре координације између Владе Србије и Покрајинске владе.“
На то да су пољопоривреда, туризам и енергетика привредне гране које могу допринети даљем развоју привреде Војводине указали су и директор Гаранцијског фонда АП Војводине Ђорђе Раковић, председник Уније послодаваца Војводине Милан Крстин, као и извршни директор за правне послове ЈП „Србијагас” и дугогодишњи спортски радник ангажован у ФК и РК „Војводина” Милан Ђукић, који је истакао да и спорт, у перспективи, треба сматрати важном привредном граном. Указано је и на то да је развој ИТ сектора, који већ сад значајно доприноси бољој слици привреде у Војводини, веома важан.
Учесници скупа сложили су се у томе да је за боље привредне резултате неопходно обезбедити квалитетан пословни амбијент, који ће гарантовати сигурност у пословању, као и да је изузетно важно да се поштују и примењују важећи закони. Истакнуто је да показатељи говоре да промена набоље има, али да треба унапредити све сегменте рада који ће допринети да се бољитак и оствари.
Било је речи и о подстицајима и субвенцијама намењеним развоју пољопривреде, али и малих и средњих предуезећа, које обезбеђују Републичка и Покрајинска влада, као и Гаранцијски фонд АП Војводине. По Раковићевим речима, повољности које тај фонд обезеђује искористило је већ много пољопривредника, али и привредника из других области, али је указао на то да је потребно да они којима су субвенције и повољности намењене буду боље информисани о томе.
„Гаранцијски фонд није корисник буџета, већ самостално послује и практично смо спона између банака и оних којима је кредит потребан али нису у ситуацији да испуне услове које финансијске институције захтевају“, рекао је Раковић.“На тај начин сви су на добитку: банкама се смањује ризик, они којима је потребан новац могу до њега доћи под повољнијим условима, уз дужи грејс-период и ниже камате.“
Д. Млађеновић