У Србији највише гастарбајтера из Кине, Русије, Турске

Министарка је, говорећи о запошљавању странаца у Србији на видео-конференцији „Е:Интеграте – повратак и (ре)интеграције: изазови током ковид-19 пандемије”, навела да је 2020. године страним држављанима издато више од 10.000 дозвола за рад, а од децембра 2014. године, када је ступио на снагу Закон о запошљавању странаца, око 55.000 дозвола, највише радницима из Кине, Русије, Турске и Италије.

– Основни циљ стратешких докумената у области економских миграција је успоравање одласка наших грађана на рад у иностранство, као и подстицање повратка стручњака из дијаспоре у Србију – истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Она је на конференцији организованој у склопу пројекта „Миграције за развој”, који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ, подсетила на то да је у фебруару ове године усвојена Стратегија за економске миграције за период 2021–2027. године. Појаснила је да је циљ тог стратешког документа да створи друштвени и привредни амбијент за успоравање одласка радно способног становништва, ојача везе с дијаспором и подстиче повратне миграције.

Како је саопштено из Министарства рада, фокус конференције био је на обједињавању повратка и реинтеграције, с једне стране, и изазовима проузрокованим пандемијом ковид-19, с друге.

Др Кисић Тепавчевић је рекла да не постоје званични ни релевантни подаци о томе колико грађана Србије одлази на рад у иностранство, као ни подаци о њиховом полу, стручности, годинама...

По подацима лиценцираних агенција, од јануара до новембра ове године се њиховим посредством у иностранству запослило око 1.000 држављана Србије.

То је знатно мање у односу на prеthodnе године, када се у просеку годишње преко тих агенција запошљавало око 6.500 наших грађана.

У истом периоду, посредством Националне службе за запошљавање, око 1.500 наших грађана се запослило у иностранству, пре свега у Словенији и Немачкој.

Директорка ГИЗ-а Србија Данијела Функе је као као веома важно нагласила да је, осим сарадње с државним инситуцијама, успостављена сарадња и с око 40 невладиних организација у Србији које имају капацитете да раде са популацијом повратника.      

Заменица амбасадора Немачке у Србији Доротеа Гизелман истакла је да истраживања показују да 71 одсто младих са Западног Балкана напушта своју земљу јер немају јасну перспективу да нађу посао, а неки као разлог наводе и недостатак могућости за даље образовање.

Она је, како је саопштено из ГИЗ-а, указала на то да је Немачка близак партнер Србији и да је подржава на путу ка Европској унији.

З. Делић