Табаковић: Одговорном политиком НБС допринела расту БДП-а
БЕОГРАД: Народна банка Србије је постизањем и очувањем финансијске и ценовне стабилности у протекле две године на најбољи начин допринела убрзању раста бруто домаћег производа (БДП), који је у 2016. години износио 2,8 одсто, изјавила је данас гувернер НБС Јоргованка Табаковић.
Табаковић је, подносећи извештај о раду НБС за 2015. и 2016. годину скупштинском Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавих средстава, рекла да је централна банка у протекле две године испунила своје законске обавезе.
"За годину дана, инфлација је сведена са 12,9 одсто, колико је износила у октобру 2012. године на 2,2 одсто у октобру 2013. године. Сада четири године након тога инфлација је ниска и стабилна", рекла је Табаковић.
Просечна међугодисња стопа раста инфлације у 2016. је, према њеним речима, износила 1,2 процента, а годину дана пре тога 1,4 одсто.
Истичући да је успешним спровођењем монетарне политике у том периоду НБС смањила историјски терет хиперинфлације из 90-их година и тиме ојачала кредибилитет централне банке, Табаковић је навела да су то потврдиле и међународне рејтинг агенције оценом да је кредибилитет НБС зарађен.
Гувернер НБС је посебно указала на раст поверења грађана и привреде у динар, додајући да је подршку процесу динаризације прошле године дала и прва емисија динарских хартија од вредности Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), будући да су средства од те емисије била намењена кредитирању домаће привреде.
"Очекујемо да постигнуту стабилност цена трајно задржимо", рекла је Табаковић, подсетивши да је прошле године НБС са Владом одлучила да циљ за инфлацију од јанура 2017. године снизи са 4,0 одсто на 3,0 процента уз одступања за 1,5 процентних поена у оба правца.
То је најнижи ниво таргетирања циља од јанура 2009. године, додала је.
Према њеним речима, захваљујући успешној координацији фискалне и монетарне полтике, фискални дефицит је оборен са нивоа од 6,6 одсто у 2014. години на 1,3 процента у 2016, а смањен је и дефицит текућег рачуна платног биланса са 6,0 на 4,0 одсто БДП-а уз пуну покривеност нето приливима по основу страних директних инвестиција.
То је омогућило НБС да од 2013. године спусти референтну каматну стопу за преко 375 базних поена на садашњи ниво од 4,0 одсто, што је утицало и на пад банкарских камата на динарске кредите за становништво и привреду.
Тиме су значајно снижени трошкови задуживања, што је подстакло кредитирање и допринело расту привредне активности. То се огледа у чињеници да је привреда лани забележила нето позитиван резултат од 360 милијарди динара, при чему је допринос политика НБС том резултату износио 148 милијарди динара.
Табаковић је истакла да је захваљујући знатно повољнијим макроекономским перформансама смањена премија ризика земље, која се креће на 10-годишњем минимуму.
Такође је истакла да је НБС очувала нето девизне резерве које су сада на стабилном нивоу од 8,4 милијарди евра.
Макропруденцијални стрес тестови које НБС спроводи свака три месеца показали су да је домаћи банкарски сектор био у 2015. и 2016. години високо ликвидан, добро капитализован и отпоран на потенцијалне шокове по најгорем сценарију, рекла је Табаковић.
Гувернер је додала да је ниво проблематичних кредита у 2016. години, применом стратегије коју је НБС усвојила у сарадњи са Владом, смањен на 17 одсто, на најнижи ниво од јануара 2011, а да је у мају ове године додатно оборен на 16,1 одсто.