Свињетина без ГМ соје наша шанса на ЕУ пијаци

Лепе вести саопштио нам је министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекавши да смо све урадили у погледу безбедности хране да се две врсте меса нађу на европском тржишту. И то први пут после три деценије јер после распада СФРЈ Србија није била на списку земаља извозника. Сточари су више равнодушни него обрадовани што им се пружа могућност извоза свињетине у ЕУ. Док се не подигне рампа за извоз, сматрају да ће проћи годину дана, колико је потребно да се обнови производња јер домаће свињогојство није на зеленим гранама .Годинама изумире, из године у годину имамо све мање свиња и фарми јер узгајивачи, због ниске откупне цене живих свиња и великог увоза, одустају од това.

Ни тренутно повољне прилике у погледу цена живе ваге свиња не дају им наде, пошто их је искуство научило да се у домаћем свињогојству ситуација на тржишту брзо мења и зачас може да поквари рачуницу. Килограм живих свиња сада је, са ПДВ-ом, од 185 до 198 динара. А колико ће та цена бити дуго присутна није извесно јер увек постоји могућност да трговци свежу свињетину купе споља и оборе цену домаћих товљеника. Јер и кланичари купују из увоза замрзнуто свињско месо за месне прерађевине, па се овдашња месна прерађивачка индустрија у највећем делу ослања на свињетину из увоза.

Чим се помене извоз свињетине, прво пада на памет колико би наша земља могла да прода свежег меса на тржишта ЕУ, а онда да ли су наши фармери способни да уђу у трку са земљама где је свињогојство далеко развијеније, у погледу броја свиња, фарми и узгоја.

Из Индустрије меса „Матијевић“ Зоран Матијевић каже да су у овој причи најбитније две ствари:могућност извоза у ситуацијама када се на тржишту појаве вишкови и што наше свиње једу здрави храну која није генетски модификована, а у земљама ЕУ свиње једу ГМ смеше.

- Треба нам добар маркетинг да ино потрошачи чују да се свиње из Србије хране здраво, храном која није ГМ и то ће нам отворити пролаз до купаца споља. Извоз је битан и зато да, када се појави вишак на тржишту, фармери имају коме да продају товљенике, а не да због тржишног вишка пада цена живе ваге свиња и узгајивачи праве губитке у тову.

Матијевић каже да у погледу опремљености домаће фарме не заостају са ино фармама. - Све фарме углавном користе савремну опрему и она је, уз улагање у генетику, фармерима највећи издатак. Јер стално се мора улагати у нове сорте свиња и пратити технолошки напредак опреме за свињарство.

Председник Удружења крмачара Србије Мирко Ђукић наглашава да се код нас свињогојство не развија већ гаси .

- Пре неколико година имали смо 200.000 крмача, али тај број опада. За годину дана угашено је много малих фарми капацитета од 20 до стотину крмача и великих у којима је било по 1.000 крмача - наводи Ђукић.

Наглашава да је пре десетак дана у Бадовинце стигло из Данске 20.000 прасади. – Увезли смо прасад од 25 килограма за по 43 евра,што је и домаћа произвођачка цена, без урачунатог нашег рада – наглашава Ђукић.

Он каже да тренутно није реално да извозимо свињтину, али да за то постоје могућности за годину до годину и по дана, колико треба да се не обнови сточни фонд. – Најважније је што имамо храну , кукуруз, пшеницу, соју и што свиње можемо хранити по произвођачким ценама пољопривредних култура. Када крене извоз, постоји шанса да сточари увећавају тов јер имају храну са наших њива – казао је Ђукић.

Према подацима Привредне коморе Србије, за седам месеци ове године увезли смо 11.500 тона свеже и замрзнуте свињетине за око 25 милиона евра и 150.000 прасади до 50 килограма који су нас коштали око девет милиона евра.

Имамо око 150.000 до 160.000 крмача и 1.000 фирми које се баве прерадом меса.

З. Делић