Сви би на посао у Београд и Нови Сад

Просечна старост лица која су променила пребивалиште је 34,4 године. Од укупно 25 области у Србији, највећи број миграторних кретања забележен је на територији Београда – 50.971 лица и 44.467 одсељених. Само главни град има позитван миграциони салдо, односно већи број досељених у односу на одсељене.

Одмах иза Београда је регион Војводине, где се прошле године доселило 13.390 особа. Општина Нови Сад, показују подаци РЗС-а, издваја се с највећим позитивним миграционим салдом, не само у Војводини већ и у целој држави, и он износи 2.311. Следи општина Звездара с позитивним миграционим салдом од 2.242, Палилула с 1.431, Вождовац с 1.402... У чак 128 општина у Србији прошле године бележи се негативан миграциони салдо, што значи да је више људи отишло него што је у њих дошло, тако да се део државе полако празни и пресељава у веће градове. Доказ за то је и податак да од 169 општина и градова у држави, само 41 има позитиван миграциони салдо, а сви остали негативан.

Највише и најбрже се празне варошице с 10.000 до 30.000 становника, а потом насеља која имају између 50.000 и 70.000 житеља. Од укупног броја општина у Србији, у само деветнаест има више од 100.000 становника, док је у 61 општини њихов број мањи од 10.000. У Војводини мање од 10.000 становника прошле године било је у Сремским Карловцима – 8.494, Новој Црњи – 9.581 и Опову – 9.925, док је више од 100.000 забележено у Новом Саду – 319.484, Суботици – 138.331, Панчеву – 120.871 и Зрењанину – 118.699.

Но, и поред тога што је прошле године у Војводину досељено чак 13.390 становника, подаци показују да је 13.548 њих напустило северну покрајину Србије, односно одселило се 158 више него што је током целе године дошло. Највише одсељених је из региона Шумадије и западне Србије, које је током прошле године напустило чак 13.422 људи, а доселило се 9.946. И у региону источне и јужне Србије знатно је више одсељених него досељених и однос је 11.279 отишлих у односу на 8.509 дошлих. Демографи тврде да је такав резултат последица гашења многих некадашњих државних и друштвених гиганата, па самим тим и останак људи без радног места.

Иако део економиста сматра да је разлог јаких и снажних унутрашњих миграција у велике градове радно место и обезбеђивање егзистенције, подаци Републичког завода за статистику говоре другачије. Наиме, чак 54 одсто интерних миграната су издржаване особе, тек 37 одсто је радно активних, док је удео особа с личним примањима девет одсто. Ти подаци РЗС-а указују на то да је оних који долазе у веће градове и центре зарад радног места у знатно мањем проценту од оних који су издржавани, па су демографи склони тврдњи да је разлог промени места пребивалишта најчешће удаја или женидба, тим пре што је реч о великом број интерно расељених жена између 25 и 34 године живота.

Пошто се статистика РСЗ-а о унутрашњим миграцијама не односи на студенте, закључује се да они, иако масовно одлазе да студирају у велике градове, ипак остају пријављени на матичне кућне адресе током школовања, а да се на пресељење зарад радног места одлучују тек након завршетка факултета и да онда мењају место пребивалишта. Изузетно је мали проценат свршених студената који се након студија враћају у место пребивалишта, односно мање градове или села, већ настоје да посао нађу у већем граду или одлазе пут иностранства.

Љ. Малешевић

Селе се и старији од 65 година

Подаци РЗС-а показују да место пребивалишта мењају и старији од 65 година, али се на тај корак одлучују и они између 55 и 64 године јер се још увек сматрају радно способнима. Делом је реч о старијим особама које су остале без посла, а немају услове за одлазак у пензију па су принуђене на то да се лате било какве работе. За старије особе које су оствариле право на пензију везује се одлазак у старачке домове, а има и пензионера који настоје да „мршаве” пензије надоместе радом на градилишту, у обезбеђењу, чувању разних објеката...