Светска банка: Србија предузела кључне кораке за ИТ безбедност

У анализи је коришћен Модел за оцену зрелости капацитета држава за информациону безбедност (CMM), који је развио Центар за развој глобалних капацитета за информациону безбедност (ГЦСЧ) Универзитета у Оксфорду, и она представља прву студију те врсте у Србији коју је спровела Светска банка уз подршку Министарства трговине, туризма и телекомуникација, саопштено је из СБ.

Анализом је утврђено да је Србија у великој мери посвећена решавању питања информационе безбедности, а наглашава се и свеобухватност њене политике информационе безбедности и одговарајућег правног основа, што Србији омогућава да успостави заштитне механизме, укључујући и Национални ЦЕРТ, који могу да обезбеде отпорност критичне инфраструктуре широм земље.

Оцењено је и да Србија поседује значајне капацитете за развој знања у области информационе безбедности, како путем сталног стручног усавршавања, тако и кроз академске канале, уз подршку све снажније домаће информатичке индустрије.

„Република Србија је детаљно изложила кључне теме националне стратегије развоја информационе безбедности, међу којима су одговор на инциденте, заштита ИКТ инфраструктуре од виталног значаја и одређивање органа надлежних за информациону безбедност", изјавила је Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекоминикација.

Овакав системски приступ, додала је, омогућава успостављање стабилног окружења за развој овог поља, које сматрамо темељом ефикасне дигитализације.

„Поред даљег унапређења информационе безбедности државних институција и привреде, усредсредићемо се на повећање свести грађана о значају заштите података и информационе безбедности, пошто је сајбер безбедност предуслов за развој одрживог и успешног савременог друштва и привреде“, закључила је она.

Према налазима анализе, велика тражња за информационом безбедношћу у привреди отежава јавном сектору да задржи стручњаке за ову област, што је у студији препознато као једно од питања на која треба наћи одговор.

Утврђено је да су побољшања потребна и када је реч о унапређењу свести грађана о ризицима по приватност на интернету, као и о наставку усвајања стандарда информационе безбедности и добрих пракси, како у малим предузећима, тако и у великим.

„Честитамо Србији на успешно спроведеној анализи информационе безбедности којом ће се успоставити референтне вредности за оцену будућих унапређења сајбер безбедности која ће послужити као камен темељац за стварање националног консензуса о садашњем стању информационе безбедности, али и о даљим активностима", изјавио је Стивен Ндегва, шеф канцеларије Светске банке у Србији.

Ндегва је нагласио да СБ жели да похвали Србију зато што је објавила овај извештај, који и домаћим и међународним актерима може послужити да боље разумеју стање сајбер безбедности у Србији.

Модел CMM има за циљ да државама омогући да утврде референтне показатеље информационе безбедности у пет области: политика и стратегија информационе безбедности; сајбер култура и друштво; образовање, обука и вештине од значаја за информациону безбедност; правни и регулаторни оквири; и стандарди, организације и технологије.

Центар ГЦСЦ Ц и његови стратешки међународни партнери до сада су применили модел CMM у преко 80 земаља света.

„Ово је десета земља у Европи која је спровела анализу на основу модела CMM и њени налази су нам омогућили да стекнемо занимљиве увиде у наше истраживање зрелости капацитета за информациону безбедност широм света. Недостаци које су истраживачи открили указују на постојање значајних потреба које нису својствене само Србији, већ се могу приметити и у другим земљама широм света, а нарочито на Западном Балкану“, рекао је професор Мајкл Голдсмит, један од директора ГЦСЦ Ц-а.

Он је изрзио наду да овај "извештај представља свеобухватну и корисну анализу капацитета Србије и да ће његове препоруке допринети наставку рада на унапређењу капацитета за информациону безбедност у свих пет области CMM-a“.