Светска банка: Пад привреде на Западном Балкану 4,8% уместо 6,5% у 2020.

Према најновијем Редовном економском извештају (РЕР) Светске банке, у 2020. се предвиђа пад економске активности за 4,8 одсто, што је 1,7 процентних поена мање од стопе прогнозиране у априлу, саопштила је Светска банка.



Како је наведено, регион ЗБ склизнуо је услед пандемије ковида19 у дубоку рецесију, уз пад домаће и иностране тражње и поремећаје ланаца вредности, што је у свим земљама ЗБ довело до преласка економског раста у 2020. у "негативну територију".



Рецесија се продубљује, а пандемија ковида19 угрожава радна места и смањење сиромаштва на ЗБ, упозорава Светска банка.



Закључно са јуном, незапосленост у региону порасла је за половину процентног поена и угасила 139.000 радних места.



Други, снажнији талас пандемије присутан од средине јуна, додатно је омео економски опоравак у региону.



Ограничења путовања и мере социјалног дистанцирања негативно су утицале на раст у земљама које се у већој мери ослањају на туризам.



Пандемија доводи до нових изазова на тржиштима рада у региону и прети да поништи напредак који су ове земље оствариле у спровођењу социјалних мера.



Процењује се да је још 300.000 грађана запало у сиромаштво на Косову и у Албанији, Црној Гори и у централној Србији - што је значајан број, али је више него двоструко мањи него да мере реаговања на пандемију нису биле уведене.



Баш као и у већем делу света, пандемија ковида19 и даље озбиљно утиче на грађане Западног Балкана, чиме угрожава како здравље, тако и економско благостање људи, каже директорка Светске банке за Западни Балкан Линда Ван Гелдер.



"Колико год да је ситуација лоша, била би далеко гора да владе нису од самог почетка кризе предузеле хитне мере. Први приоритет је и даље стављање здравствене кризе под контролу и ограничавање економске штете. Креатори политика у овом региону мораће да се усредсреде на јачање основних економских параметара да би омогућили отпоран опоравак".



Према налазима извештаја, све земље региона брзо су увеле мере у циљу заштите живота и прихода својих грађана.



Увођење обимних механизама за очување радних места, укључујући и субвенције за запослене, помогло је да се предупреде неке од најтежих последица пандемије по запосленост, док су програми социјалне помоћи, попут готовинских трансфера, помогли да се најосетљивије групе у овом региону заштите током трајања мера изолације и других ограничења.



Упркос свим овим мерама, међутим, криза је поништила побољшања остварена у погледу учешћа радне снаге, а прети да угрози и напредак постигнут на пољу смањења сиромаштва.



Све те изазове додатно компликује драматичан раст фискалних дефицита широм региона, јер државе настављају да троше више да би ублажиле пад економске активности док им јавни приходи истовремено стрмоглаво падају.



Уз неизвесност завршетка економске кризе, притисци на тржишта рада и приходе биће вероватно присутни месецима.



"Поред побољшања здравствених система и снажних механизама социјалне заштите, креатори политика у региону мораће да предузму мере за унапређење људског капитала, изградњу снажнијих институција и јачање владавине права", наводи Линда Ван Гелдер.



Како каже, незахвална ситуација у којој државе морају да повећавају потрошњу упркос паду јавних прихода доводи до додатног притиска да као приоритет поставе фискалну одрживост, укључујући и кроз унапређење јавне потрошње и снажније поштовање пореских обавеза.



У извештају се наводи и да ће брзина опоравка, на кратак рок, зависити од тока пандемије, доступности вакцине која би омогућила нормализацију економске активности и стабилног опоравка главног трговинског партнера региона - Европске уније.