Суфицит буџета Србије 13,3 милијарди динара на крају јануара
БЕОГРАД: У републичком буџету Србије остварен је суфицит у износу од 13,3 милијарде динара на крају јануара 2021. године, објавило је Министарство финансија.
Наплаћени су приходи од 110,7 милијарди динара, од чега су порески приходи износили 93,8 милијарди динара
Највећи део пореских прихода у износу од 43,7 милијарде динара односи се на уплату ПДВ-а, док су приходи од акциза износили 33,4 милијарде.
Непорески приходи су износили 12,6 милијарди динара, а прилив донација 4,3 милијарде динара.
Јануарски расходи су извршени у износу од 97,4 милијарде динара, од чега се на издатке за запослене односи 26,4 милијарде, на исплату камата 17,1 милијарде динара, на капиталне издатке 10,1 милијарда, а на трансфере за фондове ПИО, РФЗО, НСЗ и СОВО 16,9 милијарди динара.
Дуг централног нивоа државе износио је у јануару 53,7 посто брутп домаћег производа (БДП).
На нивоу опште државе је у јануару остварен фискални суфицит од 11,6 милијарди динара и примарни фискални суфицит од 28,8 милијарди.
Према годишњем плану извршења буџета опште државе, за јануар је планиран фискални дефицит у износу од 19,8 милијарди динара.
Дуг опште државе износи 54,5 процената БДП-а, према подацима Министарства финансија.
Јавни дуг Србије износио је 27,14 милијарди евра на крају јануара 2021.године, што чини 53,7 процената бруто домаћег производа (БДП), објавило је Министарство финансија.
Удео јавног дуга у БДП-у је у јануару смањен за 3,7 процената у односу на децембар 2020, када је износио 57,4 посто.
Министар финансија Србије Синиша Мали изјавио је крајем фебруара да је јавни дуг Србије нижи него што је био пре пандемије и да неће значајније расти до краја године, што је, како је рекао, "невероватан успех, имајући у виду да су све земље на свету вишеструко повећале јавни дуг услед задуживања током пандемије коронавируса“.
Ниво српског дуга је знатно испод ЕУ лимита од 60 процената БДП-а, који је утврђен Мастришким споразумом.